Pevačica Dona Ares preminula je 2017. godine, nakon duge i teške borbe sa opakom bolešću, ostavljajući neizbrisiv trag na muzičkoj sceni. Njena smrt nije bila samo gubitak talentovane umetnice, već i emocionalni udarac za sve koji su je poznavali i voleli.
Posebno je dirljiv trenutak bio kada se njena majka, Ajka Kolaković, pojavila u muzičkom takmičenju „Nikad nije kasno“, ispunjavajući poslednju želju svoje ćerke – da njen glas i duh nastave da žive kroz muziku.
- Kada je Ajka stala na scenu, publika ju je pozdravila dugim aplauzom. Bio je to trenutak u kojem su emocije preplavile sve prisutne. Suze su se slile niz obraze publike, ali i niz lice hrabre majke koja je svojom pesmom podsetila sve na Donin talenat, borbenost i životnu energiju. Atmosfera je bila nabijena sećanjima na Donin doprinos muzici i njenu sposobnost da inspiriše ljude.
Voditelj Žika Jakšić nije mogao da sakrije emocije dok je govorio o značaju ovog trenutka:
– Niko nije izazvao ovakvu vrstu emocije. Tvoja ćerka Dona Ares nas je napustila pre sedam godina i normalno je da je to velika tuga za tebe i za sve koji su je poznavali. Ostavila je neizbrisiv trag kroz svoje pesme i kao dobar čovek – rekao je Jakšić, naglašavajući koliko je Donin uticaj ostao prisutan čak i nakon njene smrti.
Ajka je, sa knedlom u grlu, dodala nekoliko reči koje su dirnule sve:
– Ona će živeti i kada mene više ne bude, jer njena dela ostaju. Mi smo svi ovde samo privremeno. Ne daj Bože da iko doživi bol koju sam ja preživela. Prošla sam kroz sve oblike tuge. Iako delujem snažno, u sebi sam veliki emotivac. Imale smo planove da radimo zajedno, da snimamo, čak smo napravile i studio u kući, ali sudbina je imala drugačije planove – rekla je Ajka, osvetljavajući koliko je njihova povezanost bila posebna i koliko je gubitak bio dubok.
Nakon gubitka ćerke, Ajka dugo nije imala snage da peva. Njena tuga je utišala njen glas, ali uspomene na Donu dale su joj snagu da se vrati muzici. – Verujte mi, vremenom ne postaje lakše, već samo teže. Ko kaže da vreme leči bol – laže. Ono što me održava jeste hrabrost i snaga koju nam je Dona ostavila. Kada je shvatila da dolazi njen kraj, očitala nam je lekciju: „Do poslednjeg trena morate biti jaki, boriti se svakog dana iz početka.“ Mi se trudimo da ispunimo njenu želju – rekla je Ajka u jednom intervjuu, pokazujući koliko je njena majka bila posvećena očuvanju Doninog nasleđa.
Dona Ares nije bila samo izuzetna pevačica, već i simbol hrabrosti, upornosti i borbe. Njena muzika, energija i poruke koje je ostavila i dalje inspirišu ljude. Publika i njeni obožavaoci pamte je kao osobu koja je svojim radom, ali i svojom životnom pričom, pokazala koliko je važno biti istrajan i borben, čak i kada se suočavamo sa nemogućim izazovima.
- Ajka danas čuva uspomene na ćerku i pronalazi utehu u tome što Donin duh i dalje živi kroz njene pesme i kroz sve ljude koje je dotakla svojim postojanjem. Njena priča ostaje podsetnik da prava ljubav i snaga ne nestaju sa gubitkom – one se prenose kroz sećanja, dela i emocije koje ostaju žive u srcima drugih.
Ovaj trenutak u takmičenju „Nikad nije kasno“ bio je više od običnog nastupa. Bio je to trenutak sećanja, tuge i zahvalnosti, ali i proslava života i karijere jedne izuzetne umetnice. Ajka je kroz svoje izvođenje pokazala da ljubav prema detetu i umetnosti ne poznaje granice i da, iako Donin život nije bio dug, njen uticaj i poruka o hrabrosti ostaju večni.
Na kraju, sećanje na Donu Ares nije samo nostalgija; ono je inspiracija da se život živi sa strašću, snagom i posvećenošću. Njena majka i dalje čuva priču o njenoj borbi, njenom talentu i njenoj ljubavi prema muzici, prenoseći tu snagu svima koji slušaju njene pesme ili čuvaju uspomenu na nju. Kroz muziku i sećanja, Dona Ares ostaje večna, simbol hrabrosti, ljubavi i nepokolebljive volje da se živi do poslednjeg trenutka
