Uzrečica “prodao veru za večeru”: O povratku u pravoslavlje i istoriji porodice Bušatlija
Uzrečica “prodao veru za večeru” još uvek nosi pečat pogrdnog značenja, označavajući osobu koja je prevrtljiva i neodlučna, posebno kada je reč o promeni verskih opredeljenja. Ovaj izraz je duboko ukorenjen u našoj kulturi, gde se odricanje od vere ili njen prelaz u drugu religiju uvek posmatra s izvjesnim prezirom, a takve promene često izazivaju osudu, posebno kada se radi o prelasku na veru koja nije bila izvorna.
Na Balkanu, posebno na prostorima koji su tokom istorije bili pod uticajem različitih carstava, odricanje od vere nikada nije bilo jednostavno. Prelazak sa jedne religije na drugu uvek je imao duboke korene u društvenim, političkim i istorijskim okolnostima. Zbog toga su ljudi koji su odlučili da promene svoju veru često bili predmet kritike i neprihvatanja od strane zajednice. Međutim, postoje i oni koji se vraćaju svojim korenima, priznavši svoje poreklo i postavljajući temelje za duhovno obnovljenje. Jedan od takvih ljudi je Mahmud Bušatlija, koji je odlučio da se vrati pravoslavlju nakon više od 500 godina, postavši Stanko Crnojević.
Mahmud Bušatlija, ekonomista i konsultant za strana ulaganja, donio je ovu odluku 2014. godine, kada je odlučio da se vrati veri svojih predaka. Iako je na ovom putu bio suočen sa pitanjima i predrasudama, njegov povratak pravoslavlju bio je osobna odluka koja je nosila duboku simboliku. Bušatlija je tada izjavio da nije prolazio kroz nikakve rituale odricanja od islama, već se samo krstio, što pokazuje njegovu duboku povezanost sa duhovnim nasleđem. Iako je promenio ime u crkvenim knjigama, njegovo pravno ime je i dalje ostalo Mahmud Bušatlija, što simbolizuje njegovu vezanost za prošlost i tradiciju, kao i njegovu želju da bude prepoznat kao osoba koja je donela mudru odluku u skladu sa svojim identitetom.
Porodični koreni i istorija Bušatlija
Mahmud Bušatlija, danas poznat kao Stanko Crnojević, nije bio slučajan odabrani kandidat za ovu promenu. Njegovi koreni sežu duboko u prošlost, a on potiče od osmanskog paše koji je bio veoma istaknut u Osmanskom carstvu, posebno u pohodu na Crnu Goru. Iako je u njegovoj porodici bilo mnogo važnih figura koje su igrale ključnu ulogu u istoriji, Mahmud je uvek bio svestan svog srpskog porekla. Porodica Bušatlija bila je deo šire zajednice koja je održavala srpsko nasleđe, a oni su uprkos islamizaciji kroz vekove, uvek znali ko su i odakle potiču.
U istoriji su se mnoge porodice, posebno u periodu pod osmanskom vlašću, suočavale s izazovom očuvanja svog identiteta, dok su istovremeno bile pod pritiskom da se prilagode novim okolnostima i vlastima. Za razliku od mnogih drugih porodica, Bušatlije nisu potpuno zaboravile svoju pravoslavnu tradiciju, a to su s ponosom nosile kroz vekove. Tokom komunizma, iako su poštovali mnoge tradicije, nije bilo mnogo prilike za prakticiranje vere, ali su uvek čuvali temelje svog identiteta, i to ne samo u duhovnom, već i u kulturnom smislu.
Bušatlije su sa ponosom govorile o svojoj krsnoj slavi, iako nisu praktikovali religiju u punom smislu. Ovaj aspekt njihove kulture ostao je nepromenjen kroz istoriju, čak i tokom vremena kada su bili pod političkim pritiscima. Tokom pet vekova muslimanske opredeljenosti, Bušatlije su bile poštovane figure u društvu, ali nisu napustile svoju srpsku tradiciju. Iako su u tom periodu bile visoki činovnici u osmanskom carstvu, nikada nisu zaboravile svoje porodično poreklo, što ih je na kraju podstaklo da se vrate svojim korenima.
Vratiti se korenima: Povratak veri kao lična odluka
Mahmud Bušatlija, sada poznat kao Stanko Crnojević, ističe da je njegova odluka da se vrati pravoslavlju bila lična i duboko duhovna. Iako je rođen u porodici koja je prešla na islam tokom osmanske vladavine, on se oduvek osjećao kao Srbin. Kako je odrastao, postajalo mu je sve jasnije da se mora priključiti onome što je za njega bilo pravo i iskreno – pravoslavlju. Njegov povratak veri nije bio samo povratak tradiciji, već i duboka potreba da se oslobodi od istorijskog nasleđa koje ga je ograničavalo. Kako sam kaže, „Srbin sam otpočetka“, i tako se uvek izjašnjavao. Sa 18 godina, kada je mogao sam da odlučuje o svom identitetu, odlučio je da se priključi svojoj porodici u deklarisanju kao Srbin.
Zaključak: Održavanje identiteta kroz vreme
Priča Mahmud Bušatlije, odnosno Stanka Crnojevića, pokazuje kako su se porodice, čak i u najtežim vremenima istorije, držale svog identiteta i tradicije. Bez obzira na to što su prošli kroz period islamizacije i živeli pod vlašću drugih carstava, Bušatlije su uvek bile povezane sa svojim srpskim poreklom, što je očuvalo njihov identitet kroz vekove. Iako je njihova priča specifična, ona je simbolična za mnoge porodice na Balkanu koje su kroz istoriju doživljavale različite promene, ali su zadržale svoje temeljne vrednosti i verovanja.
Povratak Mahmud Bušatlije pravoslavlju nije samo lična odluka, već i čin kojim se potvrđuje važnost duhovnog nasleđa, kulture i identiteta, kao i priznavanje istorije i tradicije porodice koja je kroz vekove ostala verna svojim korenima.
