Loš zadah, poznat i kao halitoza, može biti signal za različite zdravstvene probleme unutar našeg organizma, ali često se ljudi više fokusiraju na psihološke aspekte ovog stanja. Naime, osoba koja se suočava sa neprijatnim zadahom može se osećati posramljeno, što dodatno utiče na samopouzdanje.
Takva situacija može dovesti do potrebe za samoizolacijom, a s vremenom se mogu javiti i ozbiljni znakovi anksioznosti. Prema rečima uglednog gastroenterologa, profesora dr Vojislava Perišića, mnogi ljudi ne pristupaju ovom problemu na pravi način i često se previše fokusiraju na posledice, umesto da istraže uzroke lošeg zadaha.
- Profesor Perišić ističe da, iako mnogi koji pate od neprijatnog zadaha prvo idu kod gastroenterologa, pravi uzrok problema najčešće leži u usnoj šupljini, odakle potiče nesnosan miris. Tek kada se isključe problemi sa oralnim zdravljem, obično se počinje sa istraživanjem mogućih gastroenteroloških poremećaja. Međutim, gastritis ili čir na želucu nisu jedini uzroci halitoze, iako se mnogi pacijenti obraćaju lekarima verujući da pate od ovih stanja.
Profesor takođe napominje važnost provere tonzila (krajnika) i stanja trećeg krajnika, kao i uzimanja u obzir parametara rada jetre. U njegovoj praksi primećuje da se kod dece problemi sa lošim zadahom retko javljaju, dok su kod odraslih, naročito onih koji često konzumiraju alkohol, primetni specifični mirisi. Na primer, ljudi sa dijabetesom često imaju acetonski zadah, što može ukazivati na određene zdravstvene probleme.
- U situacijama kada se ne može pronaći organski uzrok lošeg zadaha, profesor ukazuje na važnost oralne higijene i mogućih poremećaja oralne flore. Loš zadah može nastati i zbog ostataka hrane u ustima, koja se razgrađuje delovanjem bakterija, uzrokujući fermentaciju. S obzirom na to da se probava hrane započinje već u ustima, ovo je pitanje koje se tiče i gastroenterologa. Suvoća u ustima takođe može biti uzrok neprijatnog zadaha, pa se mnogi ljudi bude sa ovim problemom, naročito ako spavaju sa otvorenim ustima.
Nedostatak pljuvačke može doprineti razmnožavanju bakterija, što dodatno pogoršava stanje. Profesor Perišić naglašava značaj redovnog pranja zuba nakon obroka, jer loša oralna higijena može dovesti do oboljenja desni i parodontopatije, što takođe može izazvati neprijatan miris iz usta. Pored ovoga, ređe uzroke lošeg zadaha čine infekcije nosnih puteva i grla, koje mogu izazvati prolaznu halitozu. U nekim slučajevima, žene tokom trudnoće mogu doživeti neprijatan zadah zbog hormonske neravnoteže.
Važno je naglasiti da je zabluda da svi neprijatni mirisi dolaze iz creva. Samo 15% gasova koji se nalaze u usnoj šupljini potiče iz želuca, što znači da je stomatolog prva adresa kada se neko suoči s ovim problemom. Ako stomatolog ne može da reši problem i pokaže da su zubi i desni u dobrom stanju, tada se prelazi na lečenje oralne flore. Cilj je povratiti ravnotežu između dobrih i loših bakterija u ustima, a ponekad je potrebno i potpuno promeniti tip oralne flore. Ovaj proces zahteva od pacijenta disciplinu i upornost uz korišćenje odgovarajućih preparata, a lečenje može trajati od dva do tri meseca.
