Ovaj vaj par ne krije koliko im porodica znači i koliko truda ulažu u to da svom djetetu pruže stabilno odrastanje. Aleksandre Prijović i Filipa Živojinovića izdvaja se kao primjer skladne i tople porodične dinamike.
Aleksandra Prijović i Filip Živojinović, jedan od najomiljenijih javnih parova u regionu, u martu ove godine organizovali su raskošnu proslavu povodom šestog rođendana svog sina Aleksandra. Porodična atmosfera bila je ispunjena radošću, smehom i ljubavlju, a slavlje je, prema pisanju domaćih medija, obeležio još jedan poseban trenutak. Naime, dok su baloni lepršali, a deca trčkarala među šarenim dekoracijama, Aleksandra je dobila rezultate koji su joj promenili život – saznala je da je u drugom stanju i da u njihov dom uskoro stiže devojčica.
- Vest o trudnoći došla je kao kruna njihove porodične sreće, a činjenica da čekaju ćerku dodatno je obogatila njihov emocionalni svet. Iako je u tom trenutku Aleksandra bila u središtu poslovnih angažmana i nastupa, nijedna profesionalna obaveza nije mogla zaseniti emocije koje je osetila kada je saznala da će njihov sin Aleksandar dobiti sestru.
Aleksandra i Filip kroz godine su izgradili snažnu i stabilnu porodičnu zajednicu, u kojoj su ljubav, poverenje i međusobno razumevanje temelj svega. Njihova roditeljska filozofija ogleda se u pažljivom balansu između nežnosti i odgovornosti, između slobode i discipline. Oboje su veoma posvećeni roditelji koji u svakodnevnim obavezama ne propuštaju priliku da svom detetu pokažu koliko je voljeno, poštovano i bezbedno.
Aleksandra je nežna, empatična majka, koja svakodnevno pronalazi male načine da svom sinu izrazi ljubav – bilo da je to poljubac pre spavanja, crtanje po zidovima koje ne kažnjava, već pretvara u uspomene, ili jednostavno rečenica: „Voli te mama najviše na svetu“, koju često ponavlja sa bine između pesama. Ta jednostavna, ali snažna poruka pokazuje koliko joj je uloga majke važna, i koliko joj je stalo da sin zna da je uvek voljen – čak i kada nije pored nje.
- S druge strane, Filip je oličenje smirenosti i tihe snage. On ne viče, ne kažnjava grubim rečima, već svojim ponašanjem i stavom usmerava dete. Kada nešto kaže, to ima težinu, ne zato što je rečeno glasno, već zato što dolazi iz autoriteta koji je izgradio kroz poverenje i prisustvo. On je tip oca koji sedi sa sinom na podu dok slažu lego kockice, ali i onaj koji će ozbiljno razgovarati kada situacija to zahteva.
Njihovo roditeljstvo nije idealizovano ni savršeno, ali jeste istinski posvećeno i vođeno ljubavlju. U njihovom domu ne postoje stroge zabrane, ali postoji red. Ne postoji emocionalna hladnoća, već prostor za razgovor, za suze, za zagrljaje. Njihov sin raste u sigurnom okruženju, učeći da su emocije dozvoljene, da su padovi sastavni deo života i da iz njih treba učiti.
Poseban akcenat Aleksandra stavlja na emocionalno vaspitanje. Često razgovara sa sinom o tome da je u redu plašiti se, da je trema prirodna, ali i da se hrabrost ne rađa sama od sebe – ona se gradi svaki put kad pređemo preko sopstvenih strahova. Te poruke, koje mu prenosi još od ranih godina, postaće temelj njegove ličnosti.
Roditeljstvo Aleksandre i Filipa je jednostavno, a opet snažno. Nisu savršeni, ne teže da budu „instagramski“ roditelji, već stvarni, prisutni i iskreni. To je ono što njihovu porodicu čini posebnom. Sada, s dolaskom još jednog deteta, njihova priča dobija novo poglavlje – još jedno malo biće koje će odrastati u ljubavi, pažnji i sigurnosti.
Jer, kako Aleksandra kaže, „Majčinstvo nije titula. To je svakodnevna borba, nežnost, istrajnost i ljubav. To je najvažnija pesma koju ću ikada otpevati.“
