Kada je rodila dvoje dece, Lidija Ferčajld nije mogla ni da zamisli šta će je snaći. Niko nije mogao da predvidi da će se naći u situaciji koja bi mogla da joj uništi život, da izgubi svoju decu zbog medicinskog fenomena koji nije mogla da razjasni ni sama. U decembru 2002. godine, Lidiji je saopšteno da dvoje dece koju je rodila, prema medicinskim testovima, nisu njena, bar ne sa genetske tačke gledišta. U tom trenutku, svet joj je doslovno pao na glavu. Zbunjena, uplašena i potpuno nesvesna svega što se dešava, Lidija je bila suočena sa nečim što nije mogla ni da razjasni ni da shvati.
“Znam da sam ja nosila ovu decu, znam da sam ih rodila, one su moje,” izjavila je tada Lidija, pokušavajući da se nosi s nečim što je delovalo kao noćna mora. Na prvi pogled, čitava situacija delovala je kao greška, ali što je više istraživala, to je postajalo jasnije da nije reč o običnoj grešci.
- Sve je počelo kada je tada 26-godišnja Lidija bila u procesu razvoda od svog partnera, Džejmija Taunsenda, oca svoje dvoje dece. Njihova veza bila je teška, puna problema i nesuglasica, i ovo nije bio prvi put da su se razdvojili. Međutim, ovoga puta stvari su bile drugačije: Lidija je bila trudna sa njihovim trećim detetom, a njeni novčani problemi su postajali sve ozbiljniji. Zbog toga je bila prisiljena da se prijavi za državnu finansijsku pomoć, a tada je država Vašington zahtevala DNK test oba roditelja kako bi se utvrdila njihova veza sa decom. Ovaj test, koji je trebao biti rutinski, postao je početak ogromne dileme koja je obeležila Lidijin život.
Kada je Lidija primila poziv da dođe u kancelariju državnog tužioca kako bi se pregledali rezultati DNK testa, verovala je da je to samo formalnost. Međutim, čim je ušla u kancelariju, shvatila je da nešto ozbiljno nije u redu. “Sedela sam pored vrata, a oni su samo zurili u mene. Pitala sam ih: ‘Pa, kakvi su rezultati?'”, prisetila se kasnije Lidija. Na to su joj odgovorili: “On je 99 posto otac, ali postoji problem, ti nisi njihova majka.” Lidija je bila zatečena, zbunjena i još više uplašena. Pokušala je da se nasmeši i reaguje sarkastično, misleći da je možda neki nesporazum, ali su joj nastavili postavljati pitanja koja su bila još čudnija i uznemirujuća. Pitali su je: “Da li si ti uopšte Lidija Ferčajd? Ko si zapravo? Odakle ti ova deca? Da li je tvoja sestra rodila ovu decu i dala ih tebi?” Sve je to bilo previše za Lidiju da shvati.
DNK rezultati bili su zapanjujući. Iako je Lidija bila sigurna da je nosila i rodila dvoje dece, testovi nisu pokazali nikakvu podudarnost između njenog DNK i DNK njene dece. Bio je to pravi šok za nju, ali i za sve oko nje. Nije samo izgubila pravo na socijalnu pomoć, nego je postala predmet krivične istrage, što je dodatno pogoršalo njen psihički i emocionalni stres. Osećala je da se nalazi u noćnoj mori, suočena s opasnošću da će joj decu oduzeti vlasti, jer su postojale sumnje da je počinila prevaru i da je zapravo surogat majka, što je bilo daleko od istine.
Obuzeta panikom, Lidija je odmah pozvala svoje roditelje, jer je znala da joj preti ozbiljna opasnost. Njena majka, Kerol Ferčajld, bila je očajna: “Mislila sam da se šali, ali onda je počela da plače. Rekla sam joj: ‘O, mora da je neka greška. Bila sam tamo kada su se deca rodila. Videla sam ih kako izlaze iz stomaka. Držala sam ih u rukama’.” Iako su se Lidija i njena porodica trudili da objasne situaciju, sve što su dobijali bili su negativni rezultati DNK testova. Porodica je bila podvrgnuta testiranju još najmanje tri puta, ali svaki put, rezultat je bio isti: Lidija nije bila biološka majka svoje dece. Lidija je bila potpuno zbunjena i osećala se kao da niko nije verovao u njenu istinu. Svaki dan je išla u nadu da će videti svoje mališane poslednji put, jer je postojala opasnost da ih izgubiti zbog neobjašnjivog medicinskog fenomena.
- Kada je kasnije, pri porođaju svog trećeg deteta, u bolnici bio prisutan i sudski službenik da uzme uzorke krvi za DNK testiranje, rezultat je ponovo bio isti – beba nije bila njena. Ni porođaj, ni prisustvo sudskog službenika nisu mogli da dokažu nešto što je bilo očigledno za Lidiju kao majku.
Međutim, sve se promenilo kada je njen advokat Alan Tindel, istražujući dalje, otkrio slučaj slične žene koja je prošla kroz isto što i ona. Karen Kigan, žena iz Amerike, imala je sličan problem. Trebala joj je transplantacija bubrega i htela je proveriti da li bi jedan od njenih sinova mogao da bude donor. Iako su svi sinovi bili braća, DNK testovi su pokazali da dvojica od njih nisu bili njeni biološki sinovi. Nakon detaljnih istraživanja, ustanovljeno je da Karen pati od retkog genetskog stanja – himerizma, koje se javlja u manje od 40 slučajeva na svetu. Himerizam znači da osoba ima dva različita seta DNK, a najčešće se javlja kod onih koji su imali vezu sa blizancima. Dve jajne ćelije su se spojile, što je omogućilo nastanak dvostrukog genetskog materijala u jednom organizmu.
Otkriveno je da Lidija Ferčajld takođe ima ovo stanje. Ona je bila “genetska himera” – nosila je dva različita seta DNK. Zbog toga su testovi pokazali da deca nisu njena, jer su neki od njihovih genetskih materijala pripadali drugom organizmu. Na sreću, ovaj medicinski fenomen je omogućio Lidiji da dokaže svoju biološku povezanost s decom i slučaj je konačno odbačen.
- “Verovatno danas ne bih imala svoju decu da nije otkriven slučaj Karen Kigan. Nikada mi ne bi palo na pamet da možda imam himerizam”, izjavila je Lidija, zahvalna što je na kraju dobila šansu da ostane sa svojom decom.
Lidijina borba za svoju decu, koja je bila ispunjena neizvesnošću, strahom i borbom za pravdu, postala je priča o tome kako medicinske greške, nepoznati fenomeni i životne okolnosti mogu promeniti život na način koji je gotovo nemoguće zamisliti.
