U današnjem članku vam pišemo o priči žene koja se našla u potpuno neočekivanoj situaciji.
Život joj se pretvorio u nisku svakodnevnih poslova, ali jedno iznenadno iskustvo promenilo je njen pogled na sebe i svet oko nje. Iako je radila kao čistačica, njeno obrazovanje i sposobnosti nisu ostale neprimećene.
Njeno ime je Galina, i sve je počelo jednog običnog radnog dana. Dok je čistila poslovne prostorije, ništa nije nagoveštavalo događaje koji će uslediti. Usledio je razgovor sa čovekom u skupocenom odelu, Aleksandrom, koji joj je nudio neobičnu ponudu. Bez mnogo objašnjenja, on je rekao: „Na sledeća dva sata vi ste moja supruga. Čista, skromna i, po mogućstvu, bezglasna.” Ove reči izgovorio je hladnim, ravnodušnim tonom, kao da je davao jednostavnu narudžbinu u kafiću. Galina je stajala zaprepašćena, dok je njeno srce počelo ubrzano da kuca. U rukama je stiskala mokru krpu, a miris citrusnog osveživača ispunio je prostoriju.
Ona nije bila obična žena. Bivša predavačica prava na fakultetu, sada se našla u ulozi koju nije ni mogla da zamisli. Nije imala izbora, a Aleksandar joj je ponudio dvostruku platu u gotovini, naglašavajući da je njena samo prisutnost bila dovoljna. Iako se osećala kao da je deo neke igre, nije imala nameru da odbije ponudu.
- Nakon nekoliko trenutaka oklijevanja, Galina je pristala. Uklopila se u novi izgled. Kroz vrata toaleta za zaposlene, pogledala je svoje refleksije u ogledalu. Jedno bledo plavo odelo, minimalan make-up i čista frizura pretvorili su je u neku drugu osobu. Neko ko je prešao iz jedne ulogu u drugu, iz sveta akademske ozbiljnosti u svet ljudi koji nisu obraćali pažnju na ni na šta osim na moć. U tom trenutku, shvatila je da joj je život izmiče iz ruku, ali nije imala hrabrosti da se okrene.
Veče je brzo prošlo. Aleksandar je bio u potpunosti fokusiran na papirologiju, a ona je samo sedela pored njega, smirenim očima posmatrajući kako se odvijaju pregovori u luksuznom klubu. Bio je to svet u kojem je nikada ne bi mogli zamisliti. Sve je bilo hladno, kao predloženi trošak, kao svet koji je izgledao kao potpuna suprotnost njenoj svakodnevici.
Na stolu su se nalazile milijarde, ali Galina je, iako tihom, imala mnogo o čemu da razmišlja. Svaka reč, svaki izgovor, bio je kao pokušaj kontrole koju su oni, prisutni, pokušavali da usmere. Dok su ona i Aleksandar sedili za stolom, svi su je gledali, pitajući se zašto je ona tamo, u tom životu. Niko nije postavljao pitanja, svi su znali da je njen status jedini koji je potreban. Bez reči je čekala, posmatrajući kako reči partnera nestaju u vazduhu, kao dim, nepovratno.
Nekoliko trenutaka kasnije, stvari su postale jasnije. Aleksandar je sa neskrivenim ponosom pogledao Gali nu, pa je dodao: “Ti si moje tajno oružje.” Svi su se smeštali u zadnja sedišta luksuznog vozila, a svetla Kijeva se činila tako daleko, kao scena iz neke druge priče. Galina je gledala kroz prozor, osećajući težinu onoga što je postalo njeno novo životno iskustvo. To više nije bio život u predavaonici, to nije bila Galina koju je poznavala. Ovog puta, bila je deo nečega što je nosilo svoju igru i neizvesnost.
Malo po malo, počela je da se uklapa u svoje nove okvire. Vratila se kući nakon te večeri, još uvek sa osećajem zbunjenosti. Prošlo je nekoliko dana, ali svuda gde je gledala, svuda su se pojavljivali tragovi iste igre, iste ponude i iste nesvesne slabosti. U glavi je počelo da škripi, jer je shvatila da nijedna odluka nije slučajna. Iako su svi oko nje prihvatali njenu novostečenu “ulogu”, ona je osećala da je nešto duboko u njoj počelo da se budi.
Iako su svi ostali pri svojim ulogama, Galina je znala da je ona sada postala središnji deo nečega većeg, nečega što nije mogla kontrolisati. Pa ipak, osećala je da je došla do kraja igre – barem dok nije stigla ponuda koja je dolazila u obliku bele kartice: “Ako imate vremena, posetite kancelariju broj 306.
