On je otvoreno priznao da se borio sa zavisnošću od heroina, a proces odvikavanja započeo je kroz dugotrajan, sedamnaestomesečni program rehabilitacije. Po njegovim rečima, konzumacija droga bila je posledica unutrašnjih problema, odnosno dubokih duhovnih i emocionalnih nemira.
Lazar Strugar je poznat kao glumac koji je stekao veliku popularnost zahvaljujući ulozi Avaksa u filmu “Kad porastem biću Kengur”. Njegova karijera je bila uspešna, ali malo ko je znao da se Lazar godinama suočavao sa ličnim problemima. Lazar je istakao da je kod njega narkomanija proizašla iz duhovne krize. Njegove reči jasno oslikavaju tu borbu: iako mnogi gledaju na zavisnost kao na fizički ili psihički problem, on je uveren da je to pre svega bolest duha. Za njega je narkomanija bila signal da nešto u njegovoj unutrašnjoj sferi nije bilo u ravnoteži.
Njegova borba trajala je četiri godine, tokom kojih je Lazar prošao kroz rehabilitaciju i pokušavao da razume uzroke svoje zavisnosti. Nakon što je prebrodio najteže trenutke, snimio je dokumentarni film “Od sumraka do smisla, raspad”, u kojem je prikazao sve faze narkomanije i lične borbe sa drogom.
- Put u svet droge počeo je vrlo rano. Lazar se prvi put susreo sa marihuanom sa 14-15 godina, dok je sa 17 godina probao heroin. On je objasnio da su ga više privlačile supstance koje povećavaju nivo endorfina, dopamina i serotonina, dok je heroin koristio da umanji bol. Nakon uspešnih uloga, razočarenje u privatnom životu ga je vratilo na staru naviku.
Jedan od najtežih trenutaka u njegovom životu bio je kada se našao pred ozbiljnom opasnošću i osećajem očaja. Diler kome je dugovao novac pozvao ga je, a Lazar ga je čekao sa pištoljem, suočen sa strahom i sopstvenim granicama. Ova situacija jasno oslikava koliko je duboka i ozbiljna borba sa zavisnošću.
Proces izlaska iz zavisnosti traje dugo. Lazar je opisao da se fizičke posledice uzimanja opijata rešavaju relativno brzo, ali uzroci zavisnosti zahtevaju mnogo više vremena i rada na sebi. On je objasnio da su ljudi koji zavise od droga često ili prezaštićeni ili potpuno nezaštićeni, a njegova lična iskustva potvrdila su složenost tog problema. Lazar veruje da je njegov uzrok bio složen kompleks vrednosti, što je dodatno otežalo borbu.
- Njegova iskustva sa zdravstvenim sistemom bila su frustrirajuća. Lazar je istakao da je često dobijao supstitucione lekove poput metadona ili buprenorfina, koji smanjuju društvenu štetu, ali ne rešavaju pravi problem zavisnosti. On je doživeo halucinacije i deluzije zbog dugotrajne upotrebe supstitucionih lekova, što je dodatno otežalo njegovo izlečenje. Za njega, pravi cilj lečenja mora biti potpuno izlečenje osobe, a ne samo smanjenje štete.
Nakon uspešnog završetka rehabilitacije, Lazar je odlučio da svoj život posveti pomaganju drugima. Počeo je volontirati u rehabilitacionom centru, gde je pomagao mladima da se izbore sa zavisnošću. Program je trajao 18 meseci i uključivao striktna pravila i svakodnevne obaveze, od rada na imanju do brige o drugim ljudima. Lazar je objasnio da je ovakav pristup važan da bi osoba stekla osjećaj odgovornosti i samokontrole.
On naglašava da telo i duh postepeno prihvataju nove navike i rutine, a emocionalna stabilnost se razvija kroz zajednički rad i odgovornost. Lazar je istakao da zaljubljivanje ili površni uspeh u rehabilitaciji ne garantuje trajno izlečenje: pravi proces zahteva postepeni rad, posvećenost i stalnu pažnju.
Danas Lazar pomaže mladima koji žele da izađu iz sveta droge i koristi svoja iskustva da ih vodi kroz sve izazove koje zavisnost nosi. Njegova priča je dokaz da oporavak nije lak, ali je moguć, i da jedini pravi put ka izlečenju podrazumeva razumevanje uzroka, lični rad i spremnost da se suoči sa sopstvenim demonima. Kroz svoj trud i angažman, Lazar je postao ne samo poznat glumac, već i osoba koja svojim iskustvom inspiriše druge da pronađu snagu i nadu u borbi sa zavisnošću
