Kada je u pitanju zdravlje srca, prevencija je ključ, i ne smemo zanemariti niti najsitnije simptome koji mogu ukazivati na ozbiljne kardiovaskularne bolesti. Srčane bolesti, kao što je infarkt miokarda, mogu se razvijati mesecima, pa čak i godinama, pre nego što postanu ozbiljan problem. Mnogi od nas ne prepoznaju na vreme prve znakove upozorenja, a to može imati fatalne posledice.
Dr. Miljko Ristić, poznati kardiohirurg, objašnjava kako možemo na vreme prepoznati simptome koji upućuju na srčani udar i šta treba da preduzmemo kako bismo sačuvali svoje zdravlje. On se posebno fokusira na važnost redovnih pregleda i brzine reakcije, što može biti presudno za oporavak i život pacijenta.
Kako prepoznati prve simptome infarkta?
Infarkt miokarda je ozbiljno stanje koje nastaje kada dođe do blokade krvnih sudova koji snabdevaju srce, čime se ometa protok krvi. To može dovesti do oštećenja srčanog tkiva i ozbiljnih posledica po život pacijenta. Dr. Ristić navodi da bol u grudima, iako često ignorisan, može biti prvi znak da se nešto ozbiljno dešava sa srcem. Iako mnogi ljudi ne obraćaju pažnju na blag bol u grudima, ovaj simptom je često pokazatelj da dolazi do problema sa srcem. Statistički, bol u grudima je znak da bi moglo doći do početnog infarkta. Takođe, ovakvi simptomi se mogu pojaviti i nekoliko dana, pa čak i meseci pre nego što dođe do ozbiljnog srčanog udara.
- Veoma je važno da ne zanemarimo ove naizgled bezazlene tegobe. Mnogi ljudi, iz raznih razloga, odlažu odlazak lekaru, misleći da bol nije ništa ozbiljno. Mogu pomisliti da će bol proći sam od sebe, što može biti kobno, jer vreme koje se izgubi čekanjem može dovesti do toga da srčani udar bude teži i sa većim posledicama. Dr. Ristić upozorava da je najvažniji trenutni odgovor na simptome, jer je za efikasnu intervenciju potrebno da pacijent bude zbrinut u prvih sat vremena. To je kritični period kada se može sprečiti veća šteta.
Simptomi koji se ne prepoznaju na vreme
Mnogi ljudi ne shvataju ozbiljno i druge simptome koji mogu ukazivati na kardiovaskularne probleme. Dr. Ristić ističe da je često umor i poremećen san jedan od simptoma koji se javljaju mesec dana pre nego što dođe do infarkta. Tokom istraživanja, 95 odsto učesnika je navelo da su mesec dana pre infarkta osećali pojačan umor, gubitak energije i lošiji kvalitet sna. U tom periodu, ljudi često misle da su samo preopterećeni poslom ili svakodnevnim obavezama, pa ne traže pomoć. Međutim, ovaj umor može biti signal da srce ne funkcioniše onako kako bi trebalo, pa je važno da se sve sumnje odmah proveravaju sa lekarom.
Pored toga, Dr. Ristić upozorava na to da bol u grudima ne mora biti intenzivan da bi ukazivao na srčani problem. U početnim fazama, bol može biti blag, a kasnije se pojačava. Kada se krvni sud potpuno zatvori, bol postaje veoma jak i gotovo neizdrživ. Ovaj bol je često opisivan kao jedan od najsnažnijih bolova, čak jači od bola izazvanog kamenom u žučnoj kesi. Iako se bol u grudima često povezuje s infarktom, dr. Ristić upozorava da to nije jedini simptom. Naime, poremećaji srčanog ritma, koji se mogu manifestovati kao „žiganje“ u grudima, često su i bezazleniji simptomi, ali ne smemo ih zanemariti, jer i oni mogu biti signal za ozbiljniji problem.
Žene su u većem riziku nego ranije
Kada je reč o rizičnim grupama, dr. Ristić ističe da su žene danas pod većim rizikom za srčane bolesti nego što je to bio slučaj ranije. Iako su muškarci tradicionalno bili skloniji srčanim problemima, poslednjih decenija razlika se smanjuje. Dr. Ristić objašnjava da su žene, u poređenju sa prošlim vremenima, sada izložene većem stresu, jer balansiraju karijeru, porodične obaveze i društvene pritiske. Radne obaveze, emocionalni stres, pa čak i lošiji kvalitet sna, sve to ima značajan uticaj na zdravlje srca kod žena. Žene koje rade puno radno vreme, a još moraju da se brinu o domu, deci i drugim obavezama, često zanemaruju svoje zdravlje i ne traže na vreme medicinsku pomoć.
Kada treba da se uradi EKG i druge kardiovaskularne pretrage?
Dr. Ristić savetuje da se preventivni pregledi srca obavljaju redovno, čak i ako se ne osećaju nikakvi simptomi. Preporučuje da, u skladu sa preporukama Svetske zdravstvene organizacije, svi ljudi iznad 47. godine života, a posebno oni sa porodičnom istorijom kardiovaskularnih bolesti, redovno obavljaju kardiološke preglede. Iako je granica ranije bila 50 godina, sada je spuštena na 47. Takođe, kardiovaskularne bolesti ne pogađaju samo starije osobe. Dr. Ristić napominje da su sve češći slučajevi infarkta i kod mlađih ljudi, pa je veoma važno pratiti zdravlje srca, čak i u tridesetim godinama.
Preporučuje da, jednom godišnje, izdvojimo nedelju dana za preventivne preglede. To podrazumeva ne samo EKG, već i test opterećenja, koji može pomoći u otkrivanju skrivenih problema sa srcem. Sve ove pretrage mogu se završiti u jednom danu, a zatim se mogu obaviti i pregledi drugih sistema u telu, poput digestivnog i respiratornog sistema. Dr. Ristić naglašava da je prevencija ključna u borbi protiv svih bolesti, ne samo kardiovaskularnih, jer rano otkrivanje problema omogućava brzu reakciju i efikasno lečenje.
Zdravlje srca je neprocenjivo, i u ovom brzom životnom tempu često zaboravljamo na signale koje nam naše telo šalje. Međutim, važno je da ne ignorišemo ni najsitnije simptome, poput bola u grudima, umora ili poremećenog sna, jer oni mogu biti prvi znaci ozbiljnih kardiovaskularnih bolesti. Redovni pregledi i brz odgovor na simptome mogu značajno povećati šanse za uspešno lečenje i prevenciju infarkta. Uzimanje vremena za preventivne preglede i briga o zdravlju srca mogu biti presudni za kvalitetan i dug život.
