Ako svakodnevno koristite kapsule za pranje rublja, vjerovatno ste navikli da ih jednostavno bacite direktno u bubanj mašine zajedno sa odećom, misleći da je to najbrži i najefikasniji način upotrebe.
Međutim, stručnjaci sada upozoravaju da ova praksa, iako česta i praktična, može imati neočekivane negativne posledice, naročito ako redovno perete određene odevne predmete poput onih izrađenih od delikatnih materijala.
Naime, kapsule za pranje rublja sastoje se od koncentrisanih deterdženata i gelova koji su obavijeni tankom omotačkom koji se otapa prilikom pranja. Ukoliko se kapsula baci direktno u bubanj, postoji mogućnost da se njen sadržaj ne rasporedi ravnomerno, već da se zalepi za tkanine ili delove mašine, stvarajući ljepljive naslage. Ove naslage ne samo da mogu ostaviti neugledne mrlje i ostatke na odeći, već mogu vremenom dovesti i do oštećenja tkanina, posebno ako se radi o osetljivim materijalima poput svile, čipke ili finog pamuka.
- Još važnije, ovakve ljepljive naslage mogu nepovoljno uticati i na vaš omiljeni puder ili kozmetičke proizvode koje svakodnevno koristite. Ostaci deterdženata koji ostaju na odeći mogu iritirati kožu, izazvati alergijske reakcije ili čak oštetiti teksturu i kvalitet proizvoda za negu kože koje nanosite nakon pranja odeće.
Zato stručnjaci preporučuju da kapsule za pranje rublja ubacujete u poseban pregradak za deterdžent u mašini, ili da ih pažljivo postavite na dno bubnja pre nego što dodate odeću. Na taj način kapsula će se pravilno otopiti u vodi, ravnomerno rasporediti i neće ostaviti ljepljive ostatke na tkaninama.
Ukoliko želite da vaša odeća i dalje dugo ostanu u savršenom stanju, a vaša koža zaštićena, važno je da obratite pažnju na ove detalje prilikom pranja. Pravilna upotreba kapsula za pranje rublja nije samo stvar higijene, već i nege i očuvanja kako vaše garderobe, tako i vaše kože.
BONUS TEKST
Čokolada je jedno od najomiljenijih slatkiša na svetu, ali ono što mnogi ne znaju je da njena istorija seže hiljadama godina unazad, još u vreme drevnih civilizacija. Iako danas čokoladu povezujemo sa modernim slasticama i desertima, u početku je ona imala sasvim drugačiju funkciju i oblik, a put od gorkog napitka do slatkog užitka kakvog poznajemo danas bio je dug i pun zanimljivih promena.
- Istorija čokolade počinje u Meksiku, gde su drevni Maje i Azteci prvi put koristili zrna kakao drveta za pripremu napitka. Ovaj napitak, poznat kao „xocolatl“, bio je vrlo različit od današnje čokolade. Azteci su kakao zrna mleveni i mešali s vodom, začinima i ljutim paprikama, stvarajući vrlo gorku, začinjenu tečnost koja je imala gotovo ceremonijalno značenje. Kakao je bio vrlo cenjen, a plemići i vladari poput Moctezume, poslednjeg vladara Aztečkog carstva, pili su ovaj napitak, verujući da im daje snagu i energiju, a takođe su ga smatrali napitkom bogova.
Iako su kakao zrna bila visoko cenjena, ne radi se samo o napitku. U aztečkoj kulturi, kakao zrna su se koristila i kao valuta. Jedno od zanimljivih istorijskih zapisa govori da je jedan jaram turske odjeće mogao biti kupljen za 100 zrna kakaa, dok je kokoš mogla biti kupljena za 10. Ova vrsta trgovine sa zrnima kakaa bila je toliko važna da su mnogi narodi u Centralnoj Americi smatrali kakao „darom bogova“ i stavljali ga na sam vrh hrane u svom društvu.
Po dolasku Španaca u Ameriku u 16. veku, čokolada je postala popularna u evropskim društvima, ali su se prve verzije čokolade veoma razlikovale od današnje. Španski osvajači, poput Hernána Cortésa, koji je putovao u Meksiko, doneli su taj recept u Španiju, ali su počeli da ga prilagođavaju evropskom ukusu. Zamenili su ljute paprike i druge začine sa šećerom, čineći napitak sladunjavim i mnogo prijatnijim za španski aristokratski ukus. Upravo tada je čokolada počela da postepeno postaje omiljeni napitak među evropskim elitama. Prvi put je u Evropi postala dostupna oko 1500. godine, a postojala je samo u tečnom obliku.
