Danasnjem članku pišemo o tome kako jedna neočekivana odluka može potpuno promeniti tok dana, ali i celog života. Ova priča nas podseća na to koliko su ponekad naša najlepša očekivanja i planovi, samo mali deo onoga što život zaista nosi.
Vlade je bio običan kamiondžija, naizgled uobičajen za svoje vreme i mesto. Prolazio je kroz dane kao i svi ostali – radio, vozio, dolazio kući. Danas, na Badnji dan, u njegovoj glavi je bila samo jedna misao – stići na vreme kod kuće, u malom mestu kod Čačka, kako bi sa svojom porodicom unio badnjak.
Njegova žena Jelena i troje dece čekali su ga, a obećanje koje je dao svom sinu Marku, da će doneti najbolju pečenicu, bilo je nešto što je najviše želeo da ispuni. U kamionu je bila vruća, pečena prasetina koja mu je bila na dohvat ruke, a miris je samo pojačavao njegovu želju da stigne što pre.
Međutim, planina nije marila za Vladove planove. Na prevoju Čestobrodica, mećava je bila toliko jaka da je jedva mogao da vidi kroz staklo. Sneg je padao u ogromnim količinama, a ostala vozila su bila parkirana na strane. On je, međutim, morao da nastavi. Njegova misija nije bila samo da stigne kući, već da ispunjava obećanja, iako je znao da bi vožnja po takvim uslovima mogla biti opasna. Uspon je bio težak, ali Vlade nije stao. I baš kada je pomislio da bi mogao da stigne, dogodila se situacija koja ga je potpuno zaustavila.
- Na pola puta primetio je stari “Jugo” kako je gotovo u potpunosti zatrpan snegom. Na prvi pogled, izgledalo je kao napušteno vozilo, ali Vlade je imao neko šesto čulo koje mu je govorilo da nešto nije u redu. Ugledao je magleni dah kroz staklo na suvozačevim vratima. Zaustavio je svoj kamion i, uprkos hladnoći, odlučio da istraži šta se dešava. U njemu su sedeli mladi par i beba, koji su bili očigledno u opasnosti od smrzavanja. Sneg je zaustavio njihov auto, a gorivo je nestalo. Počeli su da zovu šlep službu, ali zbog mećave, niko nije mogao da stigne do njih pre jutra.
Vlade je reagovao brzo i odlučio da im pomogne. Požurio je da ih izvuče iz njihovog automobila i doveo ih u svoj kamion, u kojem je bilo toplo, zahvaljujući Webasto grejanju. On je odmah osetio njihov strah, a posebno se zabrinuo zbog bebe koja je počela da plače zbog gladi. Roditelji su očajnički pokušavali da je umire, ali nisu imali ništa sa sobom. Tada je Vlade, kao otac troje dece, morao da donese jednu tešku odluku.
Iako je obećao svojoj deci da će doneti najbolju pečenicu, Vlade je morao da se stavi u poziciju ove porodice. Iako je meso bilo spremno za njegovu porodicu, prepoznao je da je beba u opasnosti. Uzeo je lovački nož, odsekao komad vruće prasetine i dao ga ovoj porodici zajedno sa mlekom i keksom koje je imao za svoju jutarnju kafu.
- Njegova gesta nije bila samo ljubaznost, već i heroizam. Mladom paru je toplo zahvalili, ali Vlade je samo rekao: „Jedite! Moja deca su sita, a vi ste mi noćas preči.” On je znao da su oni u velikoj opasnosti, a on je učinio ono što je bilo ispravno. Iako je znao da je izgubio svoju pečenicu, on nije žao, jer je bio siguran da je učinio ono što je trebalo.
Nakon što je mladi par bio siguran i ugrejan, Vlade ih je odvezao do rođaka u prvi veći grad, i pre nego što su izašli, gurnuo im je ostatak pečenice sa rečima: „Srećan Božić.”
Kada je konačno stigao kući, žena Jelena i deca su ga dočekali srećni, ali su primetili da su ruke Vladeta bile prazne. Pitali su ga gde je meso. Vlade je tiho odgovorio: „Nisam zaboravio, ali smo pečenicu dali onima koji su bili gladniji od nas.”
Deca su ga razumela. Marko, najstariji sin, je prišao i zagrlio ga. „Nisi nas izneverio, tata, ti si heroj.” Jelena je bila dirnuta, i zahvalila mu se što je donio najlepši mogući poklon. Iako nisu imali pečenje za Božić, u toj kući je bilo više ljubavi i topline nego ikad. Smeh i ljubav su bili najveći pokloni koji su mogli da dobiju.
Vlade je pokazao da je ponekad najvredniji poklon ono što ne očekujemo. U njegovoj gesti nije bilo samo heroizma, već i ljubavi prema porodici, a u toj ljubavi su svi našli svoju snagu. Na kraju, možda je istina da nema veće vrednosti od pomoći drugima, a ta vrednost je mnogo veća od bilo kojeg mesa ili poklona
