U današnjem članku vam pišemo o tome kako da postavite jasne granice i zaštitite svoje dostojanstvo, čak i kada vam je teško. U svakodnevnim odnosima često prećutimo, ili se povlačimo samo da bismo sačuvali mir, ali često to radimo na štetu sebe.
Ako želimo da budemo poštovani i da sačuvamo unutrašnji mir, potrebno je da naučimo da kažemo “ne” kada je to potrebno, bez griže savesti i bez straha od konflikta.
1. Oštro, jasno, bez osmeha – ponekad mora baš tako
Neki ljudi razumeju samo jezik granica, i to ne mekih, već čvrstih. Na žalost, postoje ljudi koji ne reaguju na nagoveštaje ili pasivnu agresiju. Oni čekaju da jasno i odlučno postavite granicu. Nemojte se bojati da budete direktni. Ako neko koristi ponižavajući ton ili te vređa, imaj pravo da kažeš: „Nemoj tako da razgovaraš sa mnom.“ To neće biti lako, naročito ako ste naučili da budete „prijatna osoba“ koja uvek izbegava konflikt, ali zapamtite: prijatnost nije isto što i ispravnost. Nema ničeg snažnog u tome da trpite, dok se neko ponaša bez poštovanja prema vama. Snažan je onaj ko zna da postavi jasnu granicu i kaže: „Ne osećam se dobro. Prestani.“
2. Govori – jasno, mirno, u lice
Ponekad ljudi ni ne shvataju da vas povređuju jer im to može biti „samo šala“ ili nešto što smatraju normalnim. A vi ćutite, smeškate se i trpite, dok u sebi bujate. Nemojte čekati da eksplodirate. Reci odmah, mirno: „Ne prija mi kada to govoriš. Osećam se loše i ne želim takvu komunikaciju.“ Možda neće odmah promeniti ponašanje, ali ako ne reagujete, ništa se neće promeniti. Često, samo izgovaranje tih reči može izazvati refleksiju sa druge strane, a vi ćete pokazati da se ne plašite da izrazite svoja osećanja.
3. Smanji kontakt – bez griže savesti, bez drame
Nekada je najbolja zaštita jednostavno distanca. Nema potrebe za dramom, scenom ili raspravama. Povucite se postepeno. Manje razgovarajte, ne javljajte se odmah, ne inicirajte susrete. Uvedite kontakt „zdravo-doviđenja“. Ako neko konstantno nanosi štetu, to nije osoba s kojom treba da delite svoj život. I da, teško je kada se povlačimo od bliskih ljudi — porodice, prijatelja, kolega, ali zapamtite: ako vam neko stalno uzima energiju, nije važno što je bilo u prošlosti, niti opravdanja. Poštovanje se ne traži, ono se daje. Ako ga nema, krenite dalje, bez buke, bez objašnjenja, samo idite.
Kao što je pisao Bulgakov: „Nikada ništa ne tražite. Pogotovo ne od onih koji su jači. Sami će ponuditi, sami će dati.“ Isto važi i za poštovanje. Ako ga ne dobijate, ne morate ga „dobiti“ objašnjavanjem i molbama. Poštovanje se ne zaslužuje, ono se jednostavno oseća. Ako ga nema, nema potrebe da ostajete tamo.
- Ponekad je teško postaviti granicu, posebno kada dolazi od bliskih osoba koje mislite da zaslužuju posebnu pozornost i razumevanje. Međutim, ako se osećate ignorisano, poniženo ili umanjeno, to nije znak da ste previše osetljivi, već znak da ste u društvu onih koji ne znaju bolje. Nije vaša odgovornost da ih „popravite“ ili objašnjavate ko ste vi i šta zaslužujete.
Kao što je rekao Konfučije: „Ne govori onome ko ne traži znanje. Ne podučavaj onog ko ne želi da nauči.“ Isto važi i za poštovanje. Neki ljudi neće nikada „leći“ na isti način, i to je u redu. Najvažnija stvar koju možete učiniti je da krenete dalje. Bez drame. Bez buke. Samo idite
