Kada govorimo o osobi koja ima psihički poremećaj i vešto ga prikriva, važno je shvatiti da se takvi problemi ne mogu potpuno sakriti, naročito u stresnim situacijama ili tokom konflikata.
Upravo tada, pokušaj “maskiranja” često pada, a ponašanje koje bi inače bilo skriveno postaje očigledno. Konflikti često služe kao trenutak kada izlaze na površinu obrasci ponašanja koji ukazuju na dublje emocionalne ili mentalne smetnje koje osoba pokušava da prikrije.
Jedan od ključnih signala koji može ukazivati na psihički poremećaj tokom konflikta je nesrazmerna reakcija – situacija u kojoj osoba reaguje mnogo jače nego što to stvarno zahteva okolnost. Takve reakcije mogu imati različite oblike, kao što su:
-
Preterana agresija – Osoba može postati izuzetno verbalno ili fizički agresivna, što se manifestuje kroz uvrede, prijetnje ili čak napade. Ovaj oblik ponašanja može biti izazvan dubokim nezadovoljstvom ili napetostima koje osoba ne može da kontroliše.
-
Hladnoća i odsustvo emocija – Drugi signal može biti potpuna emotivna distanca. Na prvi pogled, osoba može delovati kao da joj situacija uopšte ne dotiče, kao da nije u mogućnosti da reaguje emocionalno. Ovo ponašanje često ukazuje na poremećaj u emocionalnom reagovanju, gde osoba ne uspeva da procesuira ili iskaže odgovarajuće emocije u datom trenutku.
-
Nagla promena raspoloženja – Ponekad osoba može doživeti drastične promene u svom emocionalnom stanju, prelazeći iz stanja smirenosti u izuzetno besno ponašanje u samo nekoliko sekundi. Ovakve promene mogu biti znak da je osoba pod velikim emocionalnim stresom ili da ima problema u regulaciji svojih emocija.
-
Ispadi kontrole – Kada je osoba pod pritiskom, teško joj je da zadrži jasan tok misli. Često dolazi do kontradiktornih izjava, nelogičnosti u govoru ili iznenadnog “provaljivanja” skrivenih stavova. Ovo ponašanje može biti znak da osoba više ne može da održava masku koju je postavila i da stres i pritisak konačno izlaze na površinu.
-
Prebacivanje krivice – Osobe koje imaju psihičke smetnje često pokazuju tendenciju da stalno negiraju svoju odgovornost u konfliktima i umesto toga uporno okrivljuju druge, bez obzira na to što su očigledni dokazi na njihovoj strani. Ova neodgovornost može ukazivati na duboke unutrašnje konflikte i nesposobnost suočavanja sa sopstvenim greškama ili problemima.
Konflikti, dakle, imaju sposobnost da “otkriju” ono što osoba inače skriva, jer stres i napetost često “slabe masku” koju su postavili. Kada su pod pritiskom, osobama sa psihičkim poremećajem često je teže da održavaju fasadu koju su izgradili, a njihovo stvarno stanje postaje sve očiglednije. U tim trenucima, ono što je obično sakriveno postaje neizbežno – psihološki problemi izlaze na površinu, često u obliku nesvesnih reakcija i ponašanja koja ne odgovaraju situaciji.
Razumevanje ovih signala može pomoći u prepoznavanju osoba koje se bore sa psihičkim poteškoćama, iako one pokušavaju da ih sakriju. Kroz pažljivost i empatiju, moguće je bolje podržati takve osobe, jer često nije lako prepoznati njihove unutrašnje borbe. Kroz otvorene razgovore i podršku, moguće je stvoriti sigurno okruženje u kojem osobe sa psihičkim smetnjama mogu potražiti pomoć i suočiti se sa svojim problemima.
