Doktor Petar Borović detaljno je objasnio kako kafa utiče na ljudski organizam, istakavši ne samo način na koji je treba konzumirati, već i brojne zdravstvene posledice koje proizlaze iz ovog popularnog napitka. Ispijanje kafe je jedan od najčestijih jutarnjih rituala. Većina ljudi ne može ni da zamisli početak dana bez šoljice ovog aromatičnog napitka, koji je postao sinonim za buđenje i dobar početak dana. Ipak, kafa je i tema mnogih rasprava, jer se često pominje u kontekstu potencijalne zavisnosti, ali i brojnih zdravstvenih problema.
Jedan od onih koji na kafu gledaju kao na „zlo“ jeste dr Petar Borović. Njegov stav prema ovom napitku je jasan i nedvosmislen, a njegove reči podstakle su mnoge na razmišljanje.
- „Ljudi koji svakodnevno konzumiraju kafu, zapravo ne uživaju u njoj kao napitku, već u njenom glavnom sastojku – kofeinu, koji je otrovna biljna baza i spada u droge. Koliko je kofein štetna supstanca, jasno je kada uzmemo u obzir da se na skali zavisnosti nalazi na petom mestu, odmah nakon heroina, nikotina, kokaina i alkohola“, objašnjava dr Borović za Mondo.
On dodaje da kafa, osim zavisnosti, ima brojne štetne efekte na organizam. Jedan od njih je uticaj na kosti i razvoj osteoporoze.
„Kofein ostaje u organizmu od 68 do 72 sata i tokom tog perioda ometa apsorpciju kalcijuma i magnezijuma iz hrane. Kosti se neprestano obnavljaju zahvaljujući procesu u kojem jedne ćelije razgrađuju staro koštano tkivo, dok druge formiraju novo. Kada je apsorpcija kalcijuma blokirana, nove strukture koje se stvaraju su slabog kvaliteta, što dovodi do smanjenja gustine kostiju. Ovo posebno pogađa žene u menopauzi, kada se i fiziološki smanjuju rezerve kalcijuma. Statistike pokazuju da danas svaka treća žena i svaki sedmi muškarac pate od osteoporoze, a kafa tome značajno doprinosi“, naglašava dr Borović.
Postavlja se pitanje da li kafa bez kofeina može biti zdravija alternativa za one koji ne mogu da odustanu od ovog napitka.
„Kafa bez kofeina ne postoji u pravom smislu te reči. Proces uklanjanja kofeina iz zrna uključuje hemijske metode, poput uranjanja u kiselinu, što kafi daje kiselkast ukus i čini je još štetnijom za želudac. Takva kafa često izaziva gastritis i druge probleme sa varenjem“, objašnjava dr Borović, otklanjajući iluziju da je ovo bolji izbor.
Kafa, prema njegovim rečima, ne samo da šteti organizmu, već i pojačava žudnju za drugim štetnim supstancama.
- „Nije slučajno što pušači gotovo uvek konzumiraju kafu uz cigarete. Kofein i nikotin deluju sinergijski, pojačavajući zavisnost. Poznato je da pušači često uz jednu šoljicu kafe popiju nekoliko cigareta, jer jedno bez drugog, za njih, jednostavno ne ide“, istakao je.
Jedan od glavnih razloga zašto se ljudi osećaju energičnije nakon šoljice kafe jeste njen uticaj na mozak i hormonski sistem.
„Kofein posle prvog gutljaja dospeva do centra za zadovoljstvo u mozgu u roku od nekoliko sekundi, povećavajući nivo beta-endorfina, hormona koji izaziva osećaj prijatnosti. Istovremeno, nadbubrežne żlezde pojačano luče hormone stresa. Iako se osećamo budnije i energičnije, ovaj efekat dolazi po cenu prikrivenog stresa koji opterećuje organizam“, upozorava dr Borović.
Negativni uticaji kafe nisu ograničeni samo na kosti i mozak. Ona takođe negativno deluje na srčani ritam.
„Posle jedne šoljice kafe, srčani ritam ostaje poremećen naredna tri sata. Ovo stanje napetosti srca nikada se prirodno ne javlja, već ga isključivo izazivaju kafa i cigarete. Ovo kombinovano delovanje simpatičkog i parasimpatičkog nervnog sistema iscrpljuje srce“, objasnio je.
Posebnu pažnju je posvetio kombinaciji kafe i mleka, koju mnogi smatraju neškodljivom.
„Dodavanje mleka u kafu je velika greška. Kazein iz mleka i kofein formiraju spoj koji organizam ne može da razgradi, što izaziva nadutost i probleme sa varenjem“, istakao je.
Za one koji žele da se odreknu kafe, dr Borović predlaže zdravije alternative za jutarnje razbuđivanje.
„Sveže ceđeni sokovi od voća bogatog vitaminom C, poput limuna, pomorandže, kivija, jagoda ili ribizli, pružiće vam energiju bez negativnih posledica. Takođe, limunada sa medom ili šolja tople čokolade mogu biti odličan izbor za početak dana“, savetuje dr Borović.
