Kada je kročio u podrum stare kuće, nije mogao ni da nasluti šta će tamo otkriti. Podrum je bio mračan a miris prašine i starog namještaja ispunjavao je prostor. Ipak, nešto je privuklo njegovu pažnju…
Leto 1986. godine donelo je šokantno otkriće koje će zauvek promeniti shvatanje umetnosti. Naime, jedan švedski farmer, koji je živeo na selu i bio poznat po tome što je voleo da istražuje staru, napuštenu imovinu, jednog dana se zaputio u podrum jedne takve zaboravljene kuće. U tom zapuštenom, mračnom prostoru, među zaboravljenim stvarima i pokrivačem prašine, naišao je na nešto što je izazvalo nevericu – teške drvene sanduke, izgubljene u vremenu i prašini.
Pomislio je da je možda pronašao neko zaboravljeno blago, ali ono što je otkrio unutar tih sanduka bilo je daleko od onoga što je mogao da zamisli. Unutar tih kutija bilo je više od 1.200 slika, prepunih geometrijskih figura i jarkih boja. Nikada ranije nije video ništa slično, a slike su bile u očiglednom kontrastu sa bilo čim što je ikada bio u prilici da vidi, kako u umetnosti, tako i u svakodnevnom životu.
- Iako zbunjen i pomalo prestravljen, farmer nije znao šta da misli o ovom otkriću. Nije bio umetnik, niti je znao mnogo o umetnosti, pa je odlučio da pozove svog komšiju, nadajući se da će možda on imati neku predstavu o tome šta je pronašao. Međutim, ni komšija nije bio u stanju da pruži bilo kakvo objašnjenje. U početku su nagađali da bi slike mogle biti deo neke pozorišne scenografije, ili možda čak ilegalna roba, ali ništa od toga nije delovalo uverljivo. Međutim, kako su pažljivije proučavali slike, nešto im je ipak zapalo za oko – u donjem desnom kutu svake slike nalazio se potpis: „Hilma af Klint“. To je bilo ime koje im je bilo potpuno nepoznato, ali su počeli da osećaju da je možda nešto značajno u pitanju.
Kao ljudi koji nisu želeli da propuste priliku da otkriju istinu, pozvali su prijatelja koji je radio u muzeju. Taj prijatelj, zaintrigiran otkrićem, poslao je stručnjake za umetnost i zvaničnike, koji su odmah došli da analiziraju slike. Kada su slike počele da se proučavaju, otkrivena je prava revolucija u svetu umetnosti. Radovi koje je farmer pronašao nisu bili samo neobični, već su bili ispred svog vremena.
Apstraktna dela, sa inovativnim formama i bojama koje su izazivale osećaj duboke unutrašnje snage i duhovne dimenzije, stvorena su mnogo pre nego što su postali popularni umetnici poput Vasilija Kandinskog, Kazimira Maljeviča i Pieta Mondrijana, koji su postavili temelje apstraktne umetnosti. To što su se radovi pojavili više od deceniju pre nego što je apstrakcija postala prepoznatljiv trend u umetnosti, činilo je ovo otkriće još izuzetnijim.
Hilma af Klint, žena koja je stvorila ova dela, rođena je 1862. godine u Stokholmu, u Švedskoj. Odrasla je u okruženju koje je bilo duboko povezano sa matematikom i umetnošću. Njen otac, matematičar, i rano upoznavanje sa geometrijskim oblicima imali su veliki uticaj na njen umetnički razvoj. Bila je fascinirana strukturama, linijama i oblicima koji su definisali svet oko nje. Njena strast prema slikarstvu odvela ju je na prestižnu Švedsku akademiju likovnih umetnosti, gde je postala jedna od retkih žena koja je bila primljena u to vreme.
- Tokom svojih ranih godina, Gđa. af Klint je zarađivala za život slikajući portrete i pejzaže, što je bio uobičajeni način života za umetnice tog perioda. Međutim, ona nije bila obična umetnica. Ona je bila duboko fascinirana naučnim napretkom svog vremena, naročito otkrićem rendgenskih zraka i elektromagnetnih talasa. Ta otkrića su je inspirisala da veruje da postoje nevidljive dimenzije, van onoga što ljudsko oko može da vidi, a ovo uverenje ju je podstaklo da istraži kako umetnost može da predstavi te nespoznatljive sfere.
Takođe, Hilma af Klint je bila vođena snažnom duhovnom radoznalošću, pa se pridružila grupi žena koje su se zvale „Petorka“. Ove žene su se bavile duhovnim istraživanjima, održavale seanse i bavile se automatskim pisanjem, verujući da mogu da kanališu poruke iz drugih dimenzija. Ova iskustva bila su ključna za razvoj njene apstraktne umetnosti. Ona je verovala da umetnost treba da komunicira sa svetom nevidljivog, a njeni radovi su postali medij za kanalisanje tih duhovnih poruka.
Svestan da je njen rad toliko revolucionaran da svet nije bio spreman da ga prihvati, Hilma je odlučila da živi dvostruki život. Nastavljala je da stvara konvencionalne portrete i pejzaže kako bi održala svoj ugled i karijeru u umetničkom svetu, dok je u tajnosti stvarala ogromne količine apstraktnih dela koja je čuvala u zapečaćenim kutijama. Zamišljala je da će ova dela biti otvorena za javnost tek 20 godina nakon njene smrti.
Nažalost, njen jedini naslednik, njen nećak, preminuo je pre nego što je mogao da otvori kutije sa njenim radovima. Tako su ova nevjerojatna dela ostala skrivena od sveta sve do 1986. godine, kada su slučajno otkrivena. Time je otkriven jedan od najvažnijih umetničkih doprinosa 20. veka, a priča o Hilmi af Klint postala je deo umetničke istorije koja se nikada neće zaboraviti.
