U današnjem članku pišemo na temu zdravog života i dugovečnosti kroz primer Elsvorta Verhama, poznatog kardiohirurga, koji je za svoju dugovječnost i izuzetno zdravlje zahvaljivao jednostavnom načinu ishrane.
Verham, koji je doživeo stotu, svoje je zdravlje dugovao velikim promenama u ishrani koje je napravio u srednjim godinama, kao i dubokom razumevanju zdravih životnih navika.Elsvort Verham je u svojim ranim pedesetim godinama odlučio da potpuno izbaci meso iz svoje ishrane, zamenivši ga biljnim izvorima proteina kao što su pasulj i orašasti plodovi. Ova promjena postala je ključna za njegovo zdravlje i dugovječnost. Prema njegovim rečima, ovo je bila prekretnica koja je postavila temelje za njegovu izuzetnu vitalnost tokom života.
On je radio samo dva obroka dnevno – prvi u deset sati ujutru, a poslednji oko četiri sata popodne. Doručak je uglavnom uključivao ovsene pahuljice na biljnom mleku, voće, sok od pomorandže i šaku orašastih plodova, dok je večera obuhvatala obilje povrća, pasulj i kikiriki. Iako nije izbegavao so, šećer je potpuno zamenio sušenim voćem, što je bio još jedan način na koji je održavao svoju zdravu ishranu.
- Verham je bio vrlo jasan u vezi sa svojim uverenjima o ishrani, posebno kada je govorio o prehrambenim navikama svojih pacijenata. Tokom svojih godina prakse, primetio je da su arterije mnogih njegovih pacijenata postale “hrskave” usled nakupljanja holesterola i kalcijumovih soli, što je, kako je tvrdio, bila direktna posledica njihove mesne ishrane. S obzirom na svoje iskustvo u operacijama, Verham je bio uvereni zagovarač biljnih namirnica i smatrao je da će ishrana zasnovana na biljkama pomoći ljudima da žive duže i zdravije.
Jedno od najvažnijih saznanja koja je Elsvort Verham stekao tokom svojih godina rada bilo je uočavanje razlika između pacijenata sa zapada i onih u Aziji, gde je radio šezdesetih godina prošlog veka. U Indiji i drugim azijskim zemljama, pacijenti nisu imali srčane bolesti poput onih sa zapada, a njihovi arterijski sistemi bili su mnogo zdraviji i elastičniji. Ovo je povezivao sa njihovom pretežno biljnom ishranom. S obzirom na svoje iskustvo i razumevanje uloge ishrane, Verham je smatrao da pravilna, biljna ishrana može značajno uticati na zdravlje i dugovječnost.
Verham je duboko verovao u tri stuba koji su, prema njegovom mišljenju, ključ za dug i zdrav život: ishranu, fizičku aktivnost i pozitivan stav. Njegove kolege i studenti se sećaju Verhama kao smirenog i staloženog čoveka, čak i u najnapetijim trenucima tokom operacija. Njegova sposobnost da ostane miran i koncentrisan u stresnim situacijama bila je ključ njegovog uspeha u operacijama i lekarskoj karijeri. Njegov primer je pokazivao da miran duh, zajedno sa zdravim životnim navikama, može doprineti izuzetnoj dugovječnosti i kvalitetu života.
Život i rad Elsvorta Verhama ostali su primer kako zdravlje nije samo proizvod dobre medicinske nege, već i svakodnevnih odluka o ishrani, fizičkoj aktivnosti i mentalnom zdravlju. Njegovo iskustvo pokazuje da jednostavna ishrana, temeljena na biljnim izvorima, može imati izuzetne koristi za srce i opšte zdravlje, a da je ponekad upravo najjednostavniji način ishrane i najzdraviji. Verham je pokazao da medicina i životna filozofija mogu ići ruku pod ruku, a njegov životni primer ostaje inspiracija mnogima koji žele da poboljšaju svoje zdravlje i produže život
