Veliku pažnju javnosti izazvao je glumac Sergej Trifunović kada je na društvenim mrežama podelio fotografiju sa jednom monahinjom. Ispostavilo se da je u pitanju bivša glumica Aleksandra Saška Guberinić, koju su mnogi pamtili kao izuzetno talentovanu mladu umetnicu.
- Trifunović je u objavi otkrio da ju je poznavao još iz vremena amaterskog pozorišta, da je upisala FDU i da se isticala ogromnim darom za glumu. Danas ona nosi ime mati Lukija i igumanija je manastira u Crnoj Gori, koji se nalazi upravo u njenoj rodnoj kući. Iako je naglasio da ne želi da otkriva više detalja o njenom sadašnjem životu, ostalo je jasno da se radi o posebnoj i nadahnutoj priči.
Sudbina Aleksandre Guberinić nije usamljena. Tokom proteklih decenija, više poznatih ličnosti sa javne scene Srbije odabralo je da svoj život posvete duhovnom putu i da postanu monasi i monahinje. Njihove priče govore o dubokoj unutrašnjoj promeni i traganju za smislom.
Jedan od njih je i Rastko Lupulović, koga se mnogi sećaju kao Milančeta iz popularne serije „Otvorena vrata“. Bio je prepoznat kao jedan od najsnažnijih glumačkih talenata svoje generacije, glumio je u filmovima „Biće bolje“ i „Paket aranžman“, a bio je zapažen i u pozorištu. Rastko je u mladosti vodio tipičan umetnički život – dugokosi buntovnik sa kožnom jaknom, okružen muzikom i društvom koje je težilo slobodi. Ipak, susret sa pravoslavljem potpuno ga je preobrazio. Počeo je da odlazi u crkvu, gde je pronašao mir i katarzu koju mu svet rokenrola nije pružao. U jednom intervjuu istakao je da je upravo vera ono što mu je pomoglo da se spusti „na zemlju“ i pronađe sklad. Godine 1996. se zamonašio, iste godine kada je dobio i nagradu „Zoran Radmilović“ na Sterijinom pozorju. Uvek je naglašavao da se nikada nije pokajao, već da zahvaljuje Bogu na odluci koja mu je donela slobodu i ljubav.
Drugi primer je Veselinka Zastavniković, poznata i kao bivša supruga predsednika Borisa Tadića. Rođena u Osijeku, školovana i inteligentna, radila je kao novinarka, a zatim i u Ministarstvu vera. Ipak, njen životni put ju je odveo ka manastiru. Kao iskušenica u Peći posvetila je godine službi, a 2008. godine se zamonašila i postala monahinja Irina. Posebno je zanimljivo da je kao iskušenica provela gotovo pet godina, što je neuobičajeno za jednu obrazovanu i zrelu ženu. Za svoje monaško ime zahvalna je patrijarhu Pavlu, koji joj je bio duhovni oslonac. Tokom iskušeništva nikada nije govorila o svom svetovnom životu, želeći da se potpuno preda duhovnom pozivu.
U duhovni put krenuo je i Aleksandar Knežević, poznat kao jedan od autora dokumentarca „Vidimo se u čitulji“. Bio je novinar i književnik, autor knjige o kriminalu devedesetih, ali je život u svetu nasilja i medija u njemu probudio želju da se povuče. Počeo je da obilazi manastire, pronašao mir u Studenici, a zatim se zamonašio na Hilandaru. Kao monah Romilo, proveo je godine u učenju i pisanju doktorata u Oksfordu. Govorio je da je dolaskom u crkvu pronašao ono što mu je nedostajalo – sklad, smirenost i snagu da prevaziđe sopstvene nemire.
Posebno zanimljiv je i životni put Arsenija Jovanovića. On je odrastao u imućnoj porodici na Senjaku, završio stomatologiju, ali je bio blizak sa umetnicima i muzičarima, među kojima su članovi kultnog benda EKV. Bio je klavijaturista i deo boemskog beogradskog života, u kojem su, nažalost, drogu i tragične sudbine mnogi upoznali. Smrt njegovog prijatelja, slikara Dušana Geržića Gere, duboko ga je potresla i nagnala da potraži novi smisao. Napustio je Beograd, obilazio manastire širom sveta i godinama tihovao, čak pet godina provevši potpuno sam na planini. Svoju ispovest pretočio je u knjigu „Bog i rokenrol“, objavljenu 2006. godine. Danas služi kao monah u manastiru Ostrog, gde i dalje živi posvećen veri.
Sve ove priče govore o jednoj istoj stvari – o ljudskoj potrebi za promenom i traganjem za istinskim smislom. Poznati glumci, umetnici i intelektualci, koji su živeli na sceni ili u javnosti, odlučili su da se povuku i pronađu mir u manastiru. Za mnoge je to bila odluka koja je delovala iznenađujuće, ali u njihovim ličnim ispovestima jasno se vidi da su upravo kroz monaški život pronašli ono što im je u svetu nedostajalo – sklad, mir, ljubav i slobodu.
Ono što je posebno zanimljivo jeste da su svi oni, iako su krenuli različitim putevima, došli do istog zaključka – da duhovnost nudi smisao koji slava i svetovni uspesi ne mogu da pruže. Njihove odluke ostaju lične, ali i svedočanstvo da je potraga za smirenjem univerzalna potreba, bez obzira na to koliko je neko bio poznat ili uspešan u svetovnom životu
