Patrijarh Pavle, iako već 15 godina nije među nama, ostavio je neizbrisiv trag u srcima i umovima mnogih ljudi širom sveta. Njegove reči mudrosti, strpljenja i ljubavi i dalje odjekuju u dušama onih koji su ga poznavali, ali i onih koji su samo slušali njegove govore i učili od njegove filozofije života.
On je bio ličnost koja nije samo svojim postupcima, već i svojim jednostavnim, ali dubokim rečima, oblikovala živote mnogih vernika. Iako je njegovog fizičkog prisustva nestalo, njegov duhovni uticaj i dalje je snažan i prisutan u svim pričama koje nas podsećaju na istinske i večne vrednosti života. Jedna od tih priča, koja je u mnogima izazvala duboko razumevanje, dolazi iz jednog nesrećnog, ali izuzetno emotivnog trenutka, u kojem se Patrijarh Pavle našao kao vodič za bolnu dušu jedne majke koja je proživljavala najgori mogući gubitak.
U ovom dirljivom događaju, priča se o jednoj majci koja je doživela najveći mogući bol u životu – gubitak svog sina, koji je odlučio da sebi oduzme život. Gubitak koji je, bez obzira na sve, ostavio neizbrisiv trag u njenom srcu.
Samoubistvo je čin koji, prema hrišćanskim učenjima, nije prihvaćen, jer se smatra da je život svetinja – dar koji je Bog dao, a koji mi nismo u mogućnosti da oduzmemo. Ovo je za nju bila velika dilema. Kako da se pomiri sa sopstvenim gubitkom, kako da se nosi sa činjenicom da njen sin više nije tu, a dodatno suočena sa pravilima crkve koja ne dopuštaju opelo za one koji su sebi oduzeli život. Ova majka, potpuno očajna i slomljena tugom, obratila se svom svešteniku, koji je, iako sa velikim razumevanjem za njen bol, morao da je uputi da potraži pomoć od tadašnjeg Patrijarha Pavla.
Ova majka nije odustajala. Bez obzira na sve prepreke i skeptičnost drugih, ona je nastavila svoju potražnju za odgovorima i utehom. Dani su prolazili, ali ona nije gubila veru da će pronaći mir za sebe i svog sina. Na kraju, jednog dana, naišla je na Patrijarha Pavla ispred Saborne crkve, tog velikog svetilišta u kojem je on svakodnevno delovao kao duhovni vodič. U tom trenutku, majka nije mogla da zadrži suze koje su joj preplavile oči, a njeno srce bilo je ispunjeno neizmernim bolom i pitanjima na koja nije mogla da nađe odgovore. Sa drhtavim glasom i očajničkom željom da pronađe bar mali tračak nade, postavila mu je pitanje koje je nosila u svom srcu: “Možete li da održite opelo mom maloletnom sinu koji se ubio?”
Patrijarh Pavle i njegove tri reči
Patrijarh Pavle, iako u tom trenutku suočen sa teškom i emotivnom situacijom, nije reagovao burno. On je, kao i uvek, bio poznat po svom smirenom, pažljivom i promišljenom odgovoru. Slušao je majku sa dubokim saosećanjem, razumevanjem i pažnjom. Iako bi mnogi očekivali dug i objašnjavajući odgovor, Patrijarh Pavle je samo izgovorio tri reči koje su bile jednostavne, ali izuzetno snažne i mudre. Te tri reči bile su: “Život je dužnost.”
Ove tri reči bile su dovoljno snažne da majci otvore oči i da joj pomognu da razjasni duboku dilemu koju je nosila u svom srcu. Kroz ove reči, Patrijarh Pavle je podsetio sve nas na svetu istinu: život nije nešto što uzimamo zdravo za gotovo, nije nešto što je samo naše pravo ili izbor. To je dar koji nam je dodelio Bog, i to je dužnost koju treba da ispunimo. Iako se situacija činila beznadežnom i ispunjena nesagledivim bolom, ove reči su nosile sa sobom poruku nade, snage i vere.
Šta te reči znače?
Reči „Život je dužnost“ nisu samo filozofija ili teološki iskaz – one predstavljaju duboko ukorenjenu životnu lekciju koja nas podseća na svetost života i odgovornost koju imamo prema njemu. Svaka osoba koja se suočava sa teškim životnim izazovima, bolom, gubitkom i patnjom, može pronaći utehu u ovim rečima, jer one nas podsećaju da, bez obzira na sve teškoće, život je dragocen. To je dar, a ne teret. I u najtamnijim trenucima, kad nam se čini da nemamo snage, te tri reči nas podsećaju na to da uvek postoji svrha, razlog za postojanje, pa čak i onda kada je teško uveriti se u to.
Patrijarh Pavle je kroz ovu jednostavnu, ali snažnu poruku, ukazao na to da nijedno biće na ovom svetu, koliko god se činilo da je njegov život pun patnji, nije u poziciji da odlučuje o tome da li će nastaviti da živi ili ne. Život je poverenje od Boga i dužnost koju je potrebno ispuniti do kraja. Bez obzira na sve patnje, sve iskušenja i teškoće, život treba da se živi sa strpljenjem, verom i nadom, jer na kraju, svaka patnja nosi sa sobom lekciju koja nas oblikuje.
Zaključak
Priča o majci i njenom sinu, koji je sebi oduzeo život, kao i mudri odgovor Patrijarha Pavla, ostaje u sećanju kao snažan podsetnik na najvažnije vrednosti života. U svetu prepunom patnje, gubitka i izazova, ove tri reči nas podsećaju na to da život nije samo lični izbor, već i odgovornost koju imamo prema samima sebi, prema drugima i prema svetu. Iako se suočavamo s teškim trenucima i život ponekad može izgledati kao teret, u svakom novom danu možemo pronaći svoju svrhu i vrednost, ako živimo sa ljubavlju i pažnjom prema onome što nam je dato. Patrijarh Pavle je kroz svoje mudrosti pokazao kako život treba živeti u poštovanju, skromnosti i verovanju, ostavljajući iza sebe večno nasleđe koje nadmašuje sve teškoće i nepravde.
