U današnjem članku vam pišemo na temu Željka Šašića, pevača čiji je život isprepletan usponima, padovima i zanimljivim preokretima, a koji danas sa osmehom kaže da je zadovoljan onim što je postigao. Njegova priča je priča o istrajnosti, ljubavi prema muzici i spremnosti da se životu prilagodi onako kako duši prija.
Željko Šašić rođen je 1969. godine u Beogradu. Njegovo detinjstvo u Zemunu pamti kao bezbrižno i puno igre, fudbala i nestašluka. Ipak, već u najranijim godinama doživeo je veliku nesreću – kao beba prosuo je vrelu vodu na sebe i proveo više od 70 dana u bolnici. Kasnije su se nizale i druge povrede, pa kaže da su se deca često plašila njegovih ožiljaka. Ipak, ta iskustva nisu umanjila njegov vedar duh.
Od malih nogu voleo je sport i maštao da postane fudbaler, čak je planirao da upiše DIF. Ipak, ljubav prema muzici prevagnula je. U srednjoj školi je imao bend, prve demo snimke, a sa 15 godina nastupao je na festivalima i osvajao nagrade. Njegov talenat nisu mogli da ne primete ni profesori, ni publika.
- Prekretnica je došla kada je počeo da nastupa u beogradskom klubu „Maca“, gde se brzo pročulo za odličnu atmosferu koju pravi. Upravo tu su ga primetili Marina Tucaković i Aleksandar Futa Radulović. Njihov susret označio je početak prave karijere. Upravo iz njihovog studija izašao je hit „Gori more“, pesma koja ga je vinula u sam vrh estrade i donela mu status jedne od najvećih zvezda devedesetih.
Popularnost je bila ogromna, a tempo nastupa neumoljiv. Kako sam kaže, dešavalo se da ne zna u kom se gradu budi. Iako je bio među pet najtraženijih izvođača tog vremena, priznaje da mu takav ritam nije prijao i da je ponekad osećao da se izgubio u toj „mašineriji“. Novac mu nikada nije bio prioritet – muzika je bila njegov poziv, a ne posao.
Sarađivao je sa mnogim kolegama, a posebno se pamte dueti sa Cecom i Draganom Mirković. Marina Tucaković je bila ta koja je osmislila njegov duet sa Cecom, dok je pesma sa Draganom nastala iz prijateljstva i kumstva. I danas te pesme žive kao evergrini.
Iako se nije slagao sa načinom na koji su radili Lepa Brena i Saša Popović, što je otvoreno govorio, nikada nije žalio zbog svojih stavova. Smatra da kritika treba da postoji, jer je to način da se unapredi posao. Zbog takvih stavova često je bio u sukobu sa „vetrenjačama“, pa se u jednom trenutku povukao i radio po svom.
- Njegov privatni život bio je jednako buran. Velika ljubav bila je Sonja, sa kojom je dobio ćerku Sofiju. Njihov brak završio se razvodom, a mediji su mesecima pisali o ljubavnom trouglu u kojem se našao i Aca Lukas. Iako mu nije bilo lako da gleda kako mu se brak raspada pod reflektorima tabloida, Šašić je ostao dostojanstven. Kako kaže, najvažnije mu je bilo da zadrži odnos sa ćerkom, iako su prošli kroz turbulentne periode.
Posle razvoda, voleo je manekenku Katarinu Lazić, a njihov odnos pun strasti i ljubavi trajao je godinama. Ipak, i ta romansa završila se raskidom, a u javnosti su ostali različiti utisci o njihovoj vezi.
U profesionalnom smislu, pored brojnih hitova, publika ga pamti i po šou programu „Tvoje lice zvuči poznato“, koji opisuje kao jedno od najlepših iskustava u karijeri. Upravo tada, kaže, ponovo je osetio dečačku radost nastupanja i igre na sceni.
Život nije bio lak – prolazio je kroz teške faze, suočavao se sa anksioznošću i depresijom, ali je imao snage da potraži pomoć. Išao je na psihoterapije, razgovarao sa stručnjacima i prijateljima, i to mu je, kako priznaje, pomoglo da se uspravi i ponovo pronađe balans.
Danas, posle svega, Željko Šašić kaže da je svoj život skrojio po svojoj meri. Više ne juri, ne žuri, nego živi u ritmu koji mu prija. Strast prema muzici nije izgubio – i dalje planira da snima nove pesme, ali sada sve radi promišljeno i u skladu sa sobom. Najviše mu prijaju mirni dani, šetnje po Zemunu i Novi Beogradu, druženje sa dugogodišnjim prijateljima i osećaj da je okružen ljudima koji ga vole. Ljubavni život drži daleko od javnosti, jer jasno razdvaja ono što pripada sceni i ono što pripada njegovoj intimi.
Kada se osvrne na sve, kaže da mu ništa nije žao. Svaka rana, svaka pogrešna odluka, pa i svaka greška, bile su deo puta koji ga je doveo do toga da danas bude miran i zadovoljan čovek. Njegova poruka mladima je da nikada ne zaborave da su muzika i umetnost pre svega radost, a ne trka za profitom, i da je najvažnije ostati veran sebi
