Danas Srpska pravoslavna crkva i vernici proslavljaju praznik posvećen Svetom Stefanu Letnjem, poznatom i kao Sveti Stefan Vetroviti. Ovaj datum u narodnom predanju ima posebno značenje, jer se veruje da na njega treba naročito paziti na vetar, kako on ne bi doneo nesreću, oduvao seno i slamu ili preneo bolesti među ljudima i stokom.
U narodnoj tradiciji, ovaj dan je ispunjen poštovanjem i oprezom, jer se smatralo da nepoštovanje običaja može izazvati loše posledice.Crkva ovoga dana obeležava prenos moštiju Svetog Stefana Prvomučenika na Sion, gde su one i sahranjene. Pomen ovom svetitelju daje se čak četiri puta godišnje, što govori o njegovom velikom značaju u hrišćanstvu. U Srbiji se oko četrdeset hramova nalazi pod njegovim imenom, a među njima su i mnogi značajni manastiri poput Hopova, Lipovca, Banjske, Koporina, Lepenca, Slanaca kod Beograda i manastira u Somboru. Ovi hramovi i manastiri postali su mesta okupljanja vernika na današnji dan, kada se uz molitvu i liturgiju odaje počast ovom mučeniku.
Prema predanju, Sveti arhiđakon Stefan bio je ispunjen silom Duha Svetoga, isto kao i dvanaest velikih apostola. Njegova dela opisana su u Svetom pismu Novog zaveta, gde se navodi da je činio mnoga čuda, pomagao siromašnima i bolesnima i svedočenjem potvrđivao veru u Hrista. Njegove reči i dela podsećale su na zakone i proroštva Starog zaveta, a svojim nastupima je ubeđivao svoje sunarodnike da su ubili Mesiju, čije su dolaske proroci vekovima najavljivali.
Zbog svoje neustrašive propovedi u Jerusalimu, izveden je iz grada i kamenovan do smrti. Tako je postao Prvomučenik – prvi koji je svoj život dao za veru u Hrista. Njegova smrt ostala je snažan simbol hrabrosti, nepokolebljivosti i spremnosti da se žrtvuje za istinu. Vernici ga doživljavaju kao zaštitnika, a njegovo ime se s poštovanjem izgovara u molitvama, naročito kada se traži snaga i istrajnost u teškim trenucima.
Posebno mesto u narodnoj tradiciji zauzima verovanje vezano za vetar. Ljudi su nekada smatrali da vetar na današnji dan ima posebno dejstvo – može da donese blagodat, ali i štetu. Seljaci su ga se pribojavali jer bi mogao uništiti trud oko letine, dok su ga istovremeno poštovali jer je bio deo Božje volje. Iz tog razloga, običaj nalaže da se na ovaj praznik izbegavaju radovi koji bi mogli izazvati vetar ili na neki način „naljutiti“ prirodu.
- U primorskim krajevima, današnji praznik ima još jedno značenje – poznat je kao mornarska slava. Mornari veruju da Sveti Stefan Vetroviti upravlja vetrovima i daje im dovoljno snage za jedra, pomažući da brodovi sigurno plove. Ovo verovanje se vekovima prenosilo među pomorcima, a na ovaj dan oni bi u svojim kućama ili na brodovima prinosili molitve i sveće kako bi im putovanja bila mirna i bez opasnosti.
Osim mornara, i mlinari su Svetog Stefana smatrali svojim zaštitnikom. Pošto vetar pokreće njihove vetrenjače, verovali su da upravo ovaj svetitelj daruje vetar potreban za mlevenje žita. Zbog toga su mu se molili za povoljan vetar – dovoljno jak da okreće lopatice vetrenjače, ali ne previše snažan da ne bi načinio štetu.
Ono što ovaj praznik čini posebnim jeste spoj hrišćanskog sećanja na mučeništvo Svetog Stefana i duboko ukorenjenih narodnih običaja koji povezuju prirodne pojave sa božanskom voljom. Za vernike, ovaj dan je prilika da se prisete vrednosti vere, požrtvovanja i dobrote, ali i da odaju poštovanje silama prirode, koje se, prema predanju, ne smeju izazivati.
Današnja proslava proteže se od crkvenih obreda do porodičnih okupljanja. U hramovima se služe liturgije, vernici se pričešćuju, a u domovima se okupljaju porodice i prijatelji kako bi zajedno proslavili. U nekim krajevima i dalje se drži običaj da se na ovaj dan ne izlazi bez potrebe, naročito ako duva jak vetar, a u priobalju se mogu videti brodovi okićeni zastavicama u čast svetitelja.
Ovaj praznik spaja prošlost i sadašnjost, hrišćansku veru i narodne običaje, more i kopno, rad na zemlji i plovidbu morem. Bez obzira da li ga posmatramo kroz crkvenu istoriju ili kroz narodne priče, Sveti Stefan Letnji ostaje simbol hrabrosti, zaštite i povezanosti čoveka sa prirodom i Bogom. Njegova priča i danas inspiriše, podsećajući da vera, dobra dela i poštovanje sveta oko nas nikada ne gube svoju vrednost.
