Sutra se u srpskom narodu proslavlja Ivanjdan, praznik posvećen rođenju Svetog Jovana Krstitelja, jednog od najvažnijih svetitelja u hrišćanskoj tradiciji.Ivanjdan nije samo verski datum u crkvenom kalendaru, već i dan duboko povezan sa običajima, zdravljem, plodnošću i zaštitom doma i porodice.
Njegov značaj nije samo verski, već i duboko ukorenjen u narodnoj kulturi i običajima koji se prenose generacijama. Veruje se da je upravo na ovaj dan priroda dostigla svoj puni razvoj, jer se smatra sredinom leta. Stara narodna predanja govore da se tada sunce tri puta zaustavlja na nebu, simbolizujući poseban trenutak ravnoteže i snage prirode.
U skladu s tim, brojni običaji vezani za ovaj dan imaju korene u slavljenju prirode, svetlosti, zdravlja i plodnosti. Jedan od najpoznatijih običaja je pletenje venaca od ivanjskog cveća, koje se bere s posebnom pažnjom. Vence ljudi stavljaju na vrata kuća, torove, ambare, pa čak i na seoske krstove. Veruje se da ovi venci imaju zaštitnu moć i predstavljaju simbol sunca.
Još jedan upečatljiv ritual je paljenje velikih vatri, poznatih kao lile, najčešće od brezovog drveta. Ove vatre, osim što okupljaju ljude, imaju i dublje značenje. Naime, smatra se da su povezane sa badnjakom, koji se pali uoči Božića. Na taj način se pravi simbolična razlika između letnjeg sunca, koje greje visoko i snažno, i zimskog sunca, koje je slabije i niže. Vatra na Ivanjdan simbolizuje svetlost, toplotu i snagu, te se veruje da donosi zdravlje i blagostanje.
U narodnoj medicini se veruje da voda na ovaj dan ima posebnu moć. Ljudi se kupaju u rekama, potocima ili jezerima kako bi se očistili od zlih uticaja, bolesti i loše energije. Takođe se smatra da bilje tog dana ima pojačana lekovita svojstva, zbog čega mnogi beru trave koje se kasnije koriste za lečenje i zaštitu tokom godine.
Ivanjdan ima i poseban značaj za devojke, pa se često naziva i Devojačkim praznikom. Mnoge devojke provode noć uoči praznika paleći vatru, pevajući, berući cveće i pletući vence. U pojedinim krajevima, poput Gruže ili sela oko Čačka, devojke su palile tzv. “živu vatru”, igrale i pevale do jutra, a onda bi svaka ponela kući ugarak iz vatre i venac koji bi okačila na kapiju. Smatra se da tako prizivaju sreću, zdravlje i dobru udaju.
- Postoji i zanimljiv običaj vezan za svitce, za koje se veruje da ih treba hvatati tokom ove noći i nositi kući kao simbol svetlosti i nade. Takođe, u vinogradima se tih dana ništa ne radi. Vinogradari strogo izbegavaju da ulaze u vinograd tri dana pre i tri dana posle Ivanjdana, jer veruju da tada vinovu lozu čuva Sveti Jovan, te ona tada najviše napreduje.
U nekim domaćinstvima, devojke uoči praznika seju malo žita u saksiji, a zatim na Petrovdan gledaju kako je niklo – veruje se da to može pokazati kakva će biti buduća godina. Berba cveća takođe ima svoj red. Devojke uoči praznika beru ivanjsko cveće – žuto ili crveno, kao i petrovsko – plavo, i prave vence koje zatim kače na različite objekte u domaćinstvu i po selu. Taj venac se često vidi i kao magijski štit.
U istočnoj Srbiji, bilje se bere isključivo na praznike, jer se tada veruje da ima nebesku zaštitu. Poznati lekar i istraživač narodne medicine, primarijus dr Petar Paunković, zabeležio je jedno zanimljivo verovanje – žene koje nemaju decu provlače se kroz vence ispletene od jovanove trave, a zatim se kupaju u reci da bi se oslobodile uroka i neplodnosti. Ukoliko su imale više pobačaja, na Ivanjdan obilaze žene koje se zovu Stana ili Stanka, od svake uzimaju po malo trave iz venčića i prave svoj. Sa tim vencem na glavi odlaze na kupanje, u nadi da će sledeća trudnoća biti uspešna.
Kad praznik prođe, venčići se kače iznad ili desno od kućnih vrata, i ostaju tu tokom cele godine kao zaštita od nesreće. Takođe, običaj je da se ljudi na Ivanjdan bratime ili kumuju, izgovarajući zavet „po Bogu i svetome Jovanu“. Ovaj čin simbolizuje trajno prijateljstvo i poverenje, jer se Sveti Jovan Krstitelj smatra oličenjem poštenja i čestitosti.
