Rođena daleko od svog sadašnjeg doma u Aziji, i usvojena kao beba od strane porodice iz Subotice, Ivana je uspela da prevaziđe izazove sopstvenog porekla i izgradi snažan identitet.
Ivana Dulić, talentovana pevačica prepoznatljiva po svom snažnom glasu i harizmi, rođena je u Aziji, najverovatnije na tlu Indije, jedne od najduhovnijih i najšarenijih zemalja sveta. Njena životna priča od samog početka nosi snažnu emociju – usvojena je kada je imala svega šest meseci i tada je stigla u Suboticu, gde je odrasla u ljubavi, podršci i toplini jedne posvećene porodice. Njena prošlost, iako obavijena velom tajne, nije postala teret – već izvor unutrašnje snage i lične zrelosti.
- Šira javnost upoznala je Ivanu kroz popularno muzičko takmičenje Zvezde Granda, gde se ne samo istakla svojim glasom već i svojom iskrenošću i autentičnim životnim stavovima. Bez zadrške je govorila o svom poreklu, ali je jasno i odlučno stavila do znanja da fokus ne treba da bude na biološkim roditeljima koji su je ostavili, već na ljudima koji su joj pružili dom, odgoj, ljubav i vaspitanje.
U brojnim intervjuima, Ivana je naglasila da se ne stidi svog porekla niti gena koje nosi, ali da ne oseća potrebu da se bavi onima koji su je napustili, jer za nju, kako kaže, oni jednostavno nemaju mesta u njenom životu. Posebno je istakla bezuslovnu ljubav i poštovanje koje gaji prema svom ocu – čoveku koji ju je prihvatio, podizao i voleo kao svoje rođeno dete.
– “Moj tata koji me je usvojio je moj jedini tata. Volim ga više od života, isto kao i svog brata. To su ljudi koji su me odgojili, koji su mi pružili sve i zaslužuju svu pažnju, ljubav i zahvalnost.” – izjavila je Ivana jednom prilikom za domaće medije, dodajući i da je svoju majku, koja ju je takođe prihvatila kao bebu, izgubila veoma rano.
Naglasila je da je odrasla u okruženju punom topline, razumevanja i stabilnosti, što joj je pomoglo da izgradi snažan karakter i pozitivan pogled na svet. Ističe da je deo njenog identiteta i dalje povezan sa Bliskim istokom, čije kulture i muzike je oduvek bila nesvesno privučena, ali i da veruje da je sudbina htela drugačiji put za nju.
– “Da je Bog želeo da ostanem tamo, ostala bih. Ali imao je bolje planove za mene. Život koji mi je namenio ovde je ispunjen ljubavlju, muzikom i mirom. I zato ne želim ni da razmišljam o onome što je moglo biti, jer sam zahvalna za ono što jeste.” – rekla je iskreno.
- Ivana takođe izražava empatiju i saosećanje prema ljudima iz zemlje svog porekla, za koje veruje da su, baš kao i mnogi u Srbiji i regionu, bili izloženi nepravdi i patnji. Njena poruka je jasna – ne zaboravlja korene, ali bira da živi u sadašnjosti, okrenuta ljubavi, miru i prihvatanju.
– “Ponosna sam na svoju porodicu, volim svoju zemlju, volim region iz kojeg dolazim i ne bih ga menjala ni za šta. Volim i Istok, ali sve što želim za taj deo sveta jeste mir i dostojanstven život za sve ljude koji tamo žive.”
Ivana Dulić je više od pevačice – ona je simbol snage volje, oproštaja, zahvalnosti i svesnog izbora da ljubav prema porodici i životu stavi ispred svega. Njena priča podseća da krv ne mora biti jedini temelj pripadnosti – ljubav jeste.
