Iskusni baštovani oko paradajza uvek posipaju ovaj prah: Rezultati vidljivi posle 2 dana, imaćete zdrave i sočne plodove

Kako temperature rastu, sve više se posvećujemo sađenju cveća ili postavljanju temelja za bogate žetve voća i povrća u našim baštama. Međutim, kod nekih sorti, posebno kod paradajza, to ne ide uvek glatko. U tim situacijama, pomoć sa interneta može biti od velike koristi.

Sadite paradajz horizontalno na zemlji!

Paradajz obično raste vertikalno, ali zaista efikasan trik je da ga posadite horizontalno. Zašto? Ova metoda pomaže biljci da razvije mnogo jači i širi korenski sistem, što je ključno za njen rast i zdravlje. Bitno je samo da listovi na vrhu biljke ostanu iznad tla, kako bi biljka mogla nesmetano da diše i da se hrani.

Pospite sodu bikarbonu po zemlji

Soda bikarbona može biti tajno oružje za uspešan rast paradajza! Kada biljka poraste oko 2,5 cm, pospite 4 kašičice sode bikarbone oko biljke, pazeći da ne dohvati samu biljku. Već nakon dva dana primetićete promene jer se zemlja alkalizuje, čime se smanjuje njena kiselost. Ovaj postupak možete ponoviti neko vreme pre same berbe. Soda bikarbona pomaže da paradajz bude ukusniji jer smanjuje kiselost zemljišta.

Kako se rešiti ptica koje jedu paradajz?

Nismo jedini koji uživaju u ukusu paradajza – ptice u našim baštama to takođe znaju. Da biste ih sprečili da jedu paradajz, postavite posudu sa vodom pored same biljke. Ptice će tako moći da ugase žeđ bez potrebe da pribegavaju zrelim plodovima, ostavljajući više paradajza za vas.

Posadite prezreo paradajz ponovo

Još jedna sjajna ideja je da posadite prezreo paradajz. Pre nego što ga bacite, iskoristite ga na praktičan način. Isecite prezreo paradajz na kriške i stavite ih u zemlju u saksiju, a zatim dodajte malo zemlje na vrh. Nakon otprilike 1-2 nedelje, novi izdanci će početi da rastu, a tada ih možete presaditi u baštu.

Dakle, ovog leta nema prepreka za najbolji prinos paradajza. Sa ovim trikovima i savetima, vaš paradajz će rasti zdravo i doneti bogatu žetvu.

BONUS TEKST

Paradajz (Solanum lycopersicum) potiče iz Južne Amerike, tačnije iz oblasti današnjeg Perua i severnog Čilea. Autohtoni narodi tih područja, kao što su Inke i Azteci, prvi su ga kultivisali i koristili u svojoj ishrani. U Evropu je paradajz stigao u 16. veku preko španskih osvajača, koji su ga doneli iz Novog sveta. U početku, Evropljani su ga smatrali otrovnim zbog pripadnosti porodici Solanaceae, kojoj pripadaju i neke otrovne biljke. Međutim, tokom vremena, paradajz je postao neizostavni deo evropske kuhinje, posebno u mediteranskim zemljama.

Paradajz je koristan za zdravlje zbog visokog sadržaja vitamina, minerala i antioksidanasa:

Zdravlje srca: Visok sadržaj kalijuma i likopena doprinosi zdravlju srca.
Antioksidativna svojstva: Likopen pomaže u borbi protiv slobodnih radikala, smanjujući rizik od hroničnih bolesti.
Zdravlje kože: Vitamin C i likopen doprinose zdravlju kože i mogu pomoći u zaštiti od UV oštećenja.
Zdravlje očiju: Vitamin A i beta-karoten poboljšavaju vid i smanjuju rizik od degenerativnih bolesti oka.Paradajz je poznat po visokom sadržaju likopena, snažnog antioksidansa koji je povezan sa smanjenim rizikom od određenih bolesti, uključujući rak prostate i srčane bolesti.