Irena Vinde, Ruskinja iz Jurmale, u Letoniji, provela je veći deo svog života baveći se turizmom. Tokom 15 godina, od 2008. godine, organizovala je ekskurzije u Rigi i drugim delovima baltičkog regiona, gde je stekla reputaciju izuzetnog turističkog vodiča. Ljudi su je obožavali zbog njenog entuzijazma, poznavanja istorije i sposobnosti da svakom putovanju doda elemente iznenađenja i neočekivanih činjenica. S vremenom, kako su se interesovanja njenih klijenata proširivala, Irena je odlučila da proširi svoju ponudu i organizuje putovanja i u inostranstvo.
Jedno od tih putovanja bilo je sudbonosno za nju. Naime, Irena je primila poruku na društvenim mrežama od potpunog stranca, koji joj je predložio da istraže turističke rute u Gambiji, maloj zemlji u zapadnoj Africi. Iako putovanja u Zapadnu Afriku nikada nisu bila u njenom fokusu, Irena je odlučila da prihvati ponudu. Taj nepoznati muškarac, koji se predstavio kao njen sunarodnik Oleg Reznik, preselio se u Gambiju i bavio hotelijerstvom. Objašnjavao joj je da će joj to biti neverovatna avantura i obećao joj potpunu sigurnost tokom putovanja. Iako joj se ponuda činila neobičnom, Irena je povela svoju prijateljicu Juliju kao pratnju, želeći da bude sigurna.
- Kada su stigle u Gambiju, dočekao ih je Oleg, koji je organizovao nekoliko malih izleta po zemlji. Irena je bila oduševljena prelepim pejzažima, prijatnom klimom i ljubaznošću lokalnog stanovništva. Do tada je, zapravo, bila vrlo skeptična prema Africi, ali Gambija ju je potpuno osvojila. Vratila se kući, ali nije mogla da zaboravi afričku destinaciju. Usmerila je svoju pažnju na to da organizuje putovanja za turiste zainteresovane za Gambiju i druge delove Afrike.
Nekoliko meseci kasnije, Irena je organizovala svoje prvo putovanje u Gambiju sa grupom turista. Tokom posete ostrvu Kunta Kinta, dobili su lokalnog vodiča, policajca Faburama Fatija, koji je bio dodeljen kao pratnja kako bi turisti imali osećaj sigurnosti. Iako je stopa kriminala u Gambiji bila vrlo niska, vlasti su ipak želele da imaju obezbeđenje za posetioce. Na jednom od izleta, Irena je zamolila grupu da se fotografiše sa Faburamom, što je policajac s radošću prihvatio. Kada je došao njen red, on je tražio od nje da mu pošalje fotografiju na njegov telefon. Irena mu je poslala sliku i time je započela njihova komunikacija. Iako je Irena već bila u zlatnim godinama, sa dvoje odrasle dece i unucima, nije ni slutila da će ova neobična poznanstva iz temelja promeniti njen život.
- Faburam je bio ljubazan i uljudan, a Irena je bila zapanjena njegovim ponašanjem. Iako je imala mnogo životnog iskustva, njegov način komunikacije je bio toliko šarmantan da nije mogla da mu odoli. S vremenom, komunikacija između njih postajala je sve intenzivnija. Iako je između njih postojala velika razlika u godinama (Irena je bila 22 godine starija od njega), Faburam je bio uverljiv u svojim namerama, stalno insistirajući na tome da se uda za njega. Jezička barijera, jer Irena nije govorila dobro engleski, nije bila prepreka njihovoj vezi jer su komunicirali uz pomoć online prevodioca. Iako se Irena u početku dvoumila, postupno je počela da gaji ozbiljna osećanja prema njemu.
Pre nego što je donela konačnu odluku, Irena je želela da se posavetuje sa svojom decom. Tokom božićnih praznika, kada su joj sin i kćerka došli u posetu, podelila je sa njima svoja osećanja i nameru da se uda za Faburama. Sin je bio šokiran i nije mogao da prihvati njenu odluku, smatrajući da je previše impulsivna, dok je kćerka bila vrlo podržavajuća i čak joj čestitala, verujući da zaslužuje sreću. Ovaj susret sa decom je bio ključan za Ireninu odluku da napravi ovaj veliki korak.
Ubrzo nakon toga, Irena je otputovala u Gambiju i na dan venčanja, prešla prag svoje nove budućnosti. Venčali su se u aprilu 2024. godine, a ceremonija je bila veličanstvena. Venčanje je održano u kući Faburama, a rođaci su srdačno dočekali Irenu, koja je bila iznenađena njihovim toplim prijemom. Niko nije pomislio da je razlika u godinama bilo šta neobično. Naprotiv, njegova majka je bila srećna što je njen sin napokon našao sreću u braku. Irena je bila oduševljena njihovom tradicionalnom gostoljubivošću, a nakon venčanja nije morala da se brine o ničemu – njen muž je insistirao da ne mora da se zamara kućanskim poslovima i da se opusti u njihovom domu.
Iako trenutno žive između Letonije i Gambije, Irena naglašava da bi se preselila u Gambiju, ali tek nakon što njen muž izgradi kuću u kojoj će moći da žive zajedno. Prema zakonima Gambije, porodični čovek ne sme da živi u iznajmljenim stanovima, pa je Faburam odlučio da izgradi porodičnu kuću gde će živeti s Irenom, njenom decom i unukom. Irena je vrlo srećna u braku i uprkos svim osudama koje su naišle na internetu, smatra da je to njena odluka i da je potpuno ispravna.
Njihov odnos, uprkos kulturnim razlikama, zasniva se na velikom međusobnom poštovanju i kompromisima. Faburam je još uvek policajac, ali planira da diplomira na Fakultetu za diplomatiju i međunarodne odnose. Irena veruje da će on uspeti i da će jednog dana postati poznati političar, pa možda čak i predsednik Gambije. S obzirom na to da je Irena u potpunosti posvećena svom braku, ona se raduje budućnosti koju će zajedno izgraditi.
Njena priča je postala pravi fenomen na internetu, jer su mnogi bili zatečeni razlikom u godinama i brakom sa nekim iz potpuno različite kulture. Irena, međutim, nije podlegla predrasudama. Ona se vodi isključivo zdravim razumom i veruje da je pronašla pravu ljubav, iako to možda ne odgovara uobičajenim normama. Na kraju, ono što je za nju najvažnije jeste to da je srećna sa svojim partnerom i da, uprkos svim izazovima, njihova ljubav jača svakim danom.
