Pevač Igor Todorović, poznatiji kao Doktor Iggy, bio je istaknuta figura na domaćoj muzičkoj sceni devedesetih godina, ostvarujući znatan uspeh i finansijsku dobit. Uprkos popularnosti, odlučio je da se povuče iz javnog života, i sada vodi miran, povučen život, daleko od reflektora.
- U poslednje vreme, Doktor Iggy se povremeno pojavljuje u javnosti. Nedavno je prisustvovao promociji pesme Silvije Đogani. Iako nije više u žiži javnosti, denser i dalje nastupa sa Tanjom Banđur, sa kojom je snimio svoje najveće hitove, ali više ne uživa u luksuzu kao ranije.
Svojevremeno je otkrio koliko je zarađivao tokom svoje karijere, ali taj novac je brzo nestao.
- “Koliko god drugi pričali da su devedesete bile najlošije godine, meni su bile najlepše. Bili smo mladi, zarađivali smo mnogo, putovali smo, bili smo omiljeni svuda… Bili smo velike zvezde! Sećam se da je 40-50 devojaka stajalo ispred moje kuće da se fotografišemo. Euforija oko nas je bila ogromna. Imao sam i svoju jahtu, dva-tri automobila, vodio sam celu svoju ekipu na skijanja i letovanja. Za nastupe sam mesečno dobijao 40.000 maraka, a imao sam tek 25 godina”, prisetio se Doktor Iggy.
Na prva dva albuma sam zaradio 2.000.000 maraka, ne 100.000! Da sam bio mudriji, mogao sam zaraditi još barem toliko. Da je imao ko da mi kaže: ‘Prikoči, čoveče’, danas bih imao barem dvadesetak stanova u Beogradu koje bih iznajmljivao. Sve je došlo i otišlo, trošio sam novac veoma brzo i puno. Bio sam mlad, željan mnogih stvari, samo je nebo bilo granica“, priznao je Igor.
- “Moji su oduvek bili skromni i nisu se mešali u moje odluke, živeo sam intenzivno: jahta od osam metara koja je trošila 70 litara benzina na sat, hiljadu maraka dnevno. Zamisli koliko sam zarađivao kada bih celu sezonu proveo na primorju, trošio mnogo, a opet se vratio kući sa 30.000 maraka u džepu. Radio sam mnogo, nastupao u inostranstvu, ali sam najviše iscrpljivao sebe, jer sam po prirodi skroman i povučen, a sve se desilo prebrzo i intenzivno”, otkrio je denser.
Igor je danas angažovan u privatnom poslu.
- “Nisam zvanično zaposlen, ali sam pokrenuo privatni posao sa prijateljem. Živim skromno, važno mi je da imam za osnovne potrebe i skijanje. Danas ne mogu živeti komforno od muzike, pa zbog toga imam još neke dodatne poslove. Držim školu fudbala sa prijateljem, za to sam se kvalifikovao i diplomirao 2002. godine. Rekreativno igram fudbal i to vrlo dobro. Navikao sam da vodim dva života i nikad mi se ne nagomilavaju obaveze jer se dobro organizujem. Inače nisam rasipnik, umem da štedim, pa za sve imam dovoljno. Danas više zarađuju oni koji se bave folk muzikom, ali ja ne planiram da se bavim tim stilom. Dobro mi je ovako”, podelio je jednom prilikom.
“Kad sam izgubio porodicu, hteo sam da se ubijem.”
Muzičar je doživeo nekoliko teških tragedija, a nakon gubitka brata, ostao je bez oba roditelja.
- Prvo sam izgubio brata, koji je preminuo kada je imao 31 godinu. Posle njega je umro tata, a potom i mama, koja nije mogla da podnese činjenicu da njenog sina više nema. Bila je u teškoj depresiji. Kada je mama umrla, prodao sam pištolj jer sam poželeo da se ubijem. Nisam video izlaz iz teške situacije. Odem na Topčidersko groblje, gde su svi sahranjeni, i ispričam im sve što mi je na duši. Mnogo mi fale. Brat i ja smo bili različiti. On je bio moderniji tip, voleo je skupe stvari, a nije imao para. Tu smo se razlikovali, mnogo mi je teško otkad sam ga izgubio – ispričao je Igi u jednom intervjuu.
