Sin ju je izbacio iz kuće i kroz nekoliko dana otkrio je veliku tajnu majke koju je krila.Samo kroz nekoliko dana očajnički ju je molio da se vrati.
Margaret Voker, sedamdesetšestogodišnjakinja, nije rekla nijednu reč dok je napuštala svoju kuću, koja je nekada bila njen dom. Koferi su udarali o stazu u njenoj bašti, a ona je hodala uspravno, ne pokazavši nijednu emociju. Njen sin Brajan stajao je na tremu, prekštenih ruku, dok je njegova žena, Lisa, stajala naslonjena na dovratak sa hladnim pogledom. „Žao mi je, mama“, rekao je Brajan ravnodušno. „Ne možemo više da brinemo o tebi. Biće ti bolje u domu za stare.“
Margaret nije odgovorila. Njene ruke su se samo lagano zadrhtale dok je čvrsto stiskala kožne drške svojih kofera. Nisu znali šta ona nosi sa sobom, nisu znali da je njeno bogatstvo mnogo više od uspomena. Skrivala je tajnu koju je godinama čuvala.
Nekoliko sati kasnije, Margaret je sedila u skromnoj sobi doma za stare, gledajući kroz bež zavese. U njenoj glavi su odzvanjali dečji smeh i miris njenog vrta – uspomene koje su nestale tog dana kada su je izbacili. U torbi je opipala mali ključ, ključ od sef-a, ključ koji je čuvao bogatstvo koje niko nije znao. Još od 1983. godine, kada je njen pokojni muž Henri uložio novac u malu kompaniju za kompjuterske delove, Margaret je sačuvala te akcije. Iako su svi smatrali da je to ludost, ta mala firma se kasnije spojila sa tehnološkim gigantom. Margaret je prodala deo akcija u pravo vreme i sakupila bogatstvo od 1,5 milion dolara.
Nikada nije rekla Brajanu. Nije želela da novac utiče na njihov odnos. Ipak, porodica je već bila promenjena. U domu za stare, Margaret je upoznala Islu, mladu volonterku koja je uvek bila vedra i puna energije. Isla je svaki dan razgovarala sa njom, donosila kolače i šale, tretirajući je kao prijateljicu, a ne kao teret. Jednog popodneva, dok je Margaret gledala mapu na zidu, Isla je primetila njenu nostalgiju i upitala: „Nikad niste putovali?“
„Želela sam u Grčku“, odgovorila je Margaret tiho. „Ali život… je stao na put.“
„Nije kasno“, odgovorila je Isla uz osmeh.
Te noći, Margaret je otvorila svoj stari kofer i izvadila požutele papire i dokumenta iz banke. Svetlost lampe obasjala je iznos na računu. Dovoljno za novi život. Sledećeg jutra povukla je deo sredstava i rezervisala putovanje u Atinu – samo za sebe.
U međuvremenu, u kući, Brajan je počeo da oseća nemir. „Možda smo prenaglili“, rekao je Lisi. „Mama je uvek bila štedljiva. Šta ako ima novac?“
„Tvoja mama? Novac?“ Lisa se nasmejala. „Ona je tri godine molila da joj plaćamo telefon!“
Ali Brajan nije mogao da zaboravi način na koji je otišla – uspravna, dostojanstvena, bez suza. Nekoliko dana kasnije, otišao je do banke da reši papirologiju i slučajno je otkrio da Margaret ima sef. Tražio je da ga otvori.
Kada je video akcije, papire i izvod sa milionskim iznosom, noge su mu zaklecala. Vratio se kući bled. Lisa je ispustila telefon kad je čula. „Znači… mogli smo da imamo sve ovo, a mi smo je izbacili?“
Brajan je spustio glavu. „Moramo da je vratimo.“
Ali Margaret je već bila u avionu, putujući po prvi put izvan zemlje – nasmejana, slobodna i spremna da započne novi život daleko od onih koji su je uzimali zdravo za gotovo.
