Dejan Čubrilo otkriva zašto dolazi do problema sa holesterolom, kako da ih prepoznamo i šta možemo da preduzmemo kako bismo na prirodan način doveli organizam u ravnotežu.
Zdravlje jetre i nivo holesterola neraskidivo su povezani, a pravilna ishrana i stil života igraju ključnu ulogu u njihovom balansu. Jetra, jedan od najvažnijih organa u našem telu, zadužena je za čitav niz vitalnih funkcija, uključujući i proizvodnju holesterola. Iako se holesterol često spominje isključivo u negativnom kontekstu, istina je da bez njega telo ne bi moglo da funkcioniše normalno. On je esencijalan za stvaranje hormona, izgradnju ćelijskih membrana i metabolizam vitamina. Ipak, kada su njegovi nivoi previsoki, naročito u kombinaciji sa masnom jetrom, može doći do ozbiljnih zdravstvenih problema.
- Dr Dejan Čubrilo, poznat po svom integrativnom pristupu zdravlju, objašnjava kada povišen holesterol predstavlja ozbiljan zdravstveni alarm i kako možemo prirodnim putem da regulišemo i holesterol i stanje masne jetre.
„Detoksikacija organizma je prva i najvažnija mera koju bi trebalo sprovesti ukoliko imate povišen holesterol i dijagnostikovanu masnu jetru,“ ističe dr Čubrilo. „Većina ljudi danas ima masnu jetru, u manjoj ili većoj meri, i to često ni ne zna. A kada jetra postane preopterećena masnoćama, dolazi do povećanja nivoa insulina – hormona koji pankreas proizvodi radi regulacije šećera u krvi i varenja.“
Prema njegovim rečima, upravo je taj povišeni insulin glavni krivac za nakupljanje masnoće u jetri. „Insulin, kada je hronično povišen, stimuliše jetru da proizvodi još više masti, uključujući i holesterol. To je kao da dodatno opteretite fabriku koja je već u problemu. Dakle, nije samo u pitanju ono što jedete – već i način na koji vaše telo reaguje na unos hrane.“
Mit o holesterolu iz hrane
Dr Čubrilo razbija uobičajeni mit da holesterol unosimo direktno iz hrane poput jaja, mesa ili mlečnih proizvoda. „Ne dobijate holesterol iz hrane u toj meri kako se veruje. Možete svakodnevno jesti ćevape, pljeskavice, pa čak i masnije obroke, ali ako imate stabilan nivo insulina i zdrav metabolizam, vaša jetra neće proizvoditi višak holesterola,“ kaže on. „Problem nastaje kada unosite prevelike količine hrane koje telo ne može efikasno da svari – tada dolazi do intoksikacije organizma, a insulin reaguje povećanjem skladištenja masti.“
Insulin kao ključni regulator
Upravo je kontrola insulina najefikasniji način za kontrolu holesterola, smatra dr Čubrilo. „Ko uspe da reguliše nivo insulina, taj automatski drži pod kontrolom i nivo holesterola. To dvoje su direktno povezani. Zato je važno smanjiti unos prostih šećera, rafinisanih ugljenih hidrata i trans masti, koji izazivaju velike skokove insulina.“
Kada je loš holesterol zaista opasan?
Pojam “lošeg holesterola”, odnosno LDL holesterola, često se koristi olako, bez pravog razumevanja njegove funkcije. „Loš holesterol ima specifičan zadatak – on prenosi sirovine neophodne za proizvodnju hormona, što je izuzetno važno. Paradoksalno, u njemu se nalazi manje holesterola nego u tzv. dobrom (HDL) holesterolu. Problem nastaje kada taj LDL holesterol oksidira – kada, slikovito rečeno, ‘zarđa’.“
Oksidovani LDL holesterol gubi svoju transportnu funkciju i tada postaje opasan – taloži se na zidovima krvnih sudova, stvarajući plakove i povećavajući rizik od kardiovaskularnih bolesti. „Dakle, nije problem u samom holesterolu, već u njegovom oksidativnom oštećenju. Zato je izuzetno važno unositi antioksidanse – kroz ishranu bogatu voćem, povrćem, biljnim vlaknima, omega-3 masnim kiselinama i redovnu fizičku aktivnost.“
