Rođen je 26. septembra 1951. godine u Sarajevu. Jedan zanimljiv detalj iz Harisovog života je njegov stil,šešir je postao njegov zaštitni znak.Rijtko kada se pojavljuje u javnosti bez njega, a malo ko zna kako izgleda bez njega.
Vest o razvodu popularnog pevača Harisa Džinovića i njegove 30 godina mlađe supruge, modne kreatorke Meline Džinović, pre nekoliko meseci odjeknula je kao bomba među domaćom estradom i javnošću. Ovaj dugogodišnji par, jedan od najprepoznatljivijih na muzičkoj sceni, odlučio je da nakon punih 22 godine zajedničkog života stavi tačku na svoj brak, izazvavši emotivne reakcije mnogih obožavalaca.
- Haris i Melina ušli su u emotivnu vezu davne 2002. godine. Njihovo partnerstvo koje je počelo kao romansa prerastalo je u stabilnu ljubav. Duže vremena su živeli skromno, van medijske pompe, gradeći zajedničku svakodnevicu na poverenju i razumevanju. Rezultat te ljubavi su dvojica prekrasne dece – sin Kano, rođen 2004. godine, i ćerka Đina, rođena 2008. Nakon 12 godina zajedničkog života, 2014. godine venčali su se i sve delovalo kao ljubavna priča iz romantične bajke.
Međutim, sve te medijske priče i romantični opisi nisu mogli prikriti ono šta se dešavalo iza zatvorenih vrata. Kako se pokazalo, narednih godina donose brojne izazove – promene rasporeda, poslovne obaveze i različiti stavovi o budućnosti. I 2024. godine, par sa dugom istorijom objavio je da se razilaze – očigledno sporo, pažljivo i uz uzajamno poštovanje. Melina je ubrzo nakon toga donela odluku da se preseli u Monako, gde planira da nastavi da gradi sopstvenu karijeru u modnoj industriji, dok su Haris i deca ostali u Srbiji.
Ovaj razvod za mnoge je završetak jednog romantičnog poglavlja, ali i početak novog putovanja za oboje – i za Harisa, i za Melinu, ali i njihovu decu. Kano i Đina sigurno će osećati odsustvo jednog roditelja u svakodnevnom životu, ali Haris, koji je i te kako svestan toga, svaki slobodan trenutak koristi da provede sa njima, stvarajući nove rituale i navike poput odlazaka u park, zajedničkih doručaka i putovanja.
Iako su Haris i Melina odlučili da zajedničke trenutke ne čine javnim, ljubitelji popularnog muzičara su primetili i jednu neobičnost — Haris se gotovo nikada ne pojavljuje u javnosti bez svojeg zaštitnog šešira. Taj detalj dugo je ostajao nerazjašnjen misterija, pokazatelj njegovog ekscentričnog stila, ali i možda načina da sakrije delić sebe. Malo ko zna kako popularni pevač uopšte izgleda kada skine šešir, jer je s godinama postao njegov nepokolebljivi zaštitni znak.
Za mnoge obožavaoce Harisov šešir je postao deo muzičke legende – simbol nesputanosti, posebnosti i tajanstvene ličnosti. I dok se priča o razvodu polako stišava, jedno ostaje nepromenjeno: Haris Džinović, čovek iza šešira, ostaje prisutan u srcima publike, spreman da započne novo poglavlje – i sa publikom, ali i sa samim sobom.
BONUS TEKST
Čokolada je jedno od najomiljenijih slatkiša na svetu, ali ono što mnogi ne znaju je da njena istorija seže hiljadama godina unazad, još u vreme drevnih civilizacija. Iako danas čokoladu povezujemo sa modernim slasticama i desertima, u početku je ona imala sasvim drugačiju funkciju i oblik, a put od gorkog napitka do slatkog užitka kakvog poznajemo danas bio je dug i pun zanimljivih promena.
Istorija čokolade počinje u Meksiku, gde su drevni Maje i Azteci prvi put koristili zrna kakao drveta za pripremu napitka. Ovaj napitak, poznat kao „xocolatl“, bio je vrlo različit od današnje čokolade. Azteci su kakao zrna mleveni i mešali s vodom, začinima i ljutim paprikama, stvarajući vrlo gorku, začinjenu tečnost koja je imala gotovo ceremonijalno značenje. Kakao je bio vrlo cenjen, a plemići i vladari poput Moctezume, poslednjeg vladara Aztečkog carstva, pili su ovaj napitak, verujući da im daje snagu i energiju, a takođe su ga smatrali napitkom bogova.
Iako su kakao zrna bila visoko cenjena, ne radi se samo o napitku. U aztečkoj kulturi, kakao zrna su se koristila i kao valuta. Jedno od zanimljivih istorijskih zapisa govori da je jedan jaram turske odjeće mogao biti kupljen za 100 zrna kakaa, dok je kokoš mogla biti kupljena za 10. Ova vrsta trgovine sa zrnima kakaa bila je toliko važna da su mnogi narodi u Centralnoj Americi smatrali kakao „darom bogova“ i stavljali ga na sam vrh hrane u svom društvu.
