Mnogi ljudi, posebno oni koji se bore sa gojaznošću, često prave istu grešku koja ih vodi u začarani krug povećanja telesne težine.U ovom tekstu ćemo razmotriti koje su to najčešće greške koje gojazni ljudi prave, a koje imaju direktan uticaj na njihovu težinu, kao i savete kako da ih izbegnu i postignu dugoročne rezultate u mršavljenju.
“Organizam ima sposobnost da nas podstiče da budemo gojazni. Na raspolaganju imamo bezbroj načina da gomilamo masne naslage, ali nažalost, veoma malo efikasnih metoda kako da se toga rešimo. Zbog toga je izuzetno teško pridržavati se dijeta, jer osećamo konstantnu glad, nezadovoljstvo i depresiju. Ovaj problem je često zanemaren, a zapravo, priroda zapravo favorizuje debljinu. Postoje brojne studije koje ukazuju da gojazni ljudi mogu biti mnogo vitalniji od mršavih”, objašnjava profesor dr Branimir Nestorović.
- On dalje navodi da je pre nekoliko meseci objavljen naučni rad koji je istraživao smrtnost pacijenata koji su operisani, i iznenađujuće otkrio da su ljudi sa umerenim stepenom gojaznosti imali dva puta manju šansu da umru posle ozbiljnih kardiohirurških operacija u poređenju sa mršavim pacijentima. “Razlog za ovo leži u tome što priroda zapravo predviđa da budemo blago gojazni kako bi se očuvala naša termoregulacija i održavanje telesne temperature na optimalnom nivou”, kaže Nestorović.
Kao najvažniji savet, doktor napominje da je najbolji način da izbegnete štetne efekte gojaznosti, zapravo jednostavan. Ključ je u unosu kvalitetnih kalorija. Potrebno je odabrati kvalitetnu ishranu, bogatu proteinima, voćem i povrćem, dok stroge dijete često mogu biti naporne i nemoguće za dugoročno održavanje. Profesor dr Nestorović pominje primer iz knjige Vokija Koštice, “Kako sam pojeo sebe”, gde autor piše o tome kako je, dok je komponovao muziku za film “Ko to tamo peva”, morao da se odrekne svih užitaka u ishrani na insistiranje svojih doktora, koji su mu zabranili konzumaciju skoro svega. Ipak, u trenutku kada je bio pod velikim stresom i emocijama, Koštica je “pukao” i pojeo jagnjeći but sa krompirom, nakon čega je sastavio celu muziku za film, pokazavši da čak i emotivna olakšanja mogu imati pozitivan efekat na nas.
Nestorović dalje objašnjava da je gladovanje izuzetno teško i da često dovodi do depresije. Zbog toga, umesto da se potpuno odreknete hrane, postoji jednostavna alternativa koja može biti izuzetno efikasna – hrono dijeta. Ova dijeta bazira se na normalnoj ishrani tokom dana, a nakon 6 sati uveče, dozvoljava se samo unos tečnosti poput neslađenog čaja ili vode. Ova praksa je već postala vrlo popularna, a naša tradicija postavljanja postova, kako na primer i u pravoslavlju, može biti vrlo efikasna za zdravlje. U ovoj dijeti, jedan dan u nedelji možete uneti samo oko 500 kalorija, što je dovoljno za normalno funkcionisanje organizma, dok ostatak vremena važno je da izbegavate unos hrane, čime se postiže efikasna kontrola težine.
Profesor Nestorović takođe ističe da je dobro i u periodima kada se kontroliše unos hrane, izbegavati ekstremnu glad, jer ona može imati negativan uticaj na imuni sistem i uzrokovati želju za prejedanjem. Kako se naš mozak povezuje sa oslobađanjem dopamina prilikom konzumiranja hrane, gladovanje može izazvati smanjenje stimulacije ovog hormona, zbog čega se ne osećamo zadovoljno nakon jela i stalno se vraćamo u začarani krug prejedanja. Na kraju, dr Nestorović savetuje da se, za optimizaciju nivoa insulina i da bi se sprečile nagle promene u želji za hranom, obavezno uzima integralne žitarice na kraju obroka, dok je povremeno pijenje crnog vina uz to takođe korisno.
Ovaj pristup može vam pomoći da se nosite sa izazovima gojaznosti i da uravnotežite telesnu težinu bez stresa i iscrpljujućih dijeta.
