Odlučila sam da budem u vezi sa oženjenim muškarcem, iako sam bila svestan svih komplikacija koje mogu nastati. Iako je to nešto što mnogi ne bi odobrili, nisam mogla da se suzdržim. Njegova prisutnost, njegova pažnja, način na koji me je osvajao, sve je to bilo nešto što nisam mogla da ignorišem. Svi su mi govorili da nisam u pravu, ali nisam mogla da odbijem to što mi je srce govorilo. Bio je pun života, duhovit, i stvarno mi je bilo prijatno s njim. Činilo mi se kao da je za mene stvoren, a ja za njega. To što nije mogao da se poveže sa svojom ženom na isti način, smatrala sam njegovim problemom, a ne mojim.
Počeli smo da se viđamo, u početku su to bila samo povremena druženja, ali ubrzo su počeli da dolaze pokloni – skupi, luksuzni, pokloni koje nisam mogla da odbijem. Bio je pažljiv, uvek me je iznenađivao sa nečim lepim, i tako je postepeno osvojio moje srce. Nije mi smetalo to što je oženjen, jer je stalno govorio kako nije srećan u svom braku i kako njegova žena ne ispunjava njegove emocionalne potrebe. Zamišljala sam nas dvoje kao nešto više od toga – kao vezu koja bi mogla da traje, makar neko vreme. On mi je govorio da mu je bilo mnogo lakše kad je sa mnom, da je sa njom sve postalo dosadno, da je njegova ljubav prema njoj izbledela, dok se prema meni osećao živim, voljenim, poželjnim.
- Iako mi je odmah rekao da ne planira da napusti svoju porodicu, nisam se previše bavila tim. Pokušavala sam da budem realna, znala sam da on nije za mene na duže staze, ali trenutna sreća koju sam doživljavala bila je dovoljna da se ne pitam previše. Nismo razgovarali o budućnosti, jer nijedno od nas nije želelo da se bavi tim pitanjem. Ja sam uživala u svakom trenutku koji smo provodili zajedno, a on je bio srećan jer je imao nekoga ko mu je pružao pažnju i ljubav koju je tražio van svog braka.
Međutim, nešto se promenilo. Jednog dana, dok sam bila na poslu, stigla mi je poruka na telefon. Bio je to njegov broj, ali poruka nije bila od njega. Bila je to poruka od njegove supruge. Ispostavilo se da je pregledala njegov mobilni telefon i otkrila sve o meni. Bila je izuzetno ljuta, optuživala me za sve, psovala me, prijetila da će sve reći njegovoj porodici i prijateljima. Kaže da planira da ga ostavi i da otkrije sve o našoj vezi. Pokušavala je da me iznervira, pokušavala je da me zastraši, ali nisam znala šta da mislim. Iako sam bila šokirana, počela sam da se pitam – šta ja imam sa tim? Zašto ona meni šalje poruku? Zašto nije razgovarala sa njim, zašto ne priča sa njim umesto da me krivi?
Nisam želela da budem ta koja se meša u njihov brak, ali istovremeno nisam želela ni da budem krivac za raskol u njihovom odnosu. Razgovarajući sa njom, shvatila sam da su oni već imali ozbiljnih problema, da su se posvađali, i da je ona već izbacila njega iz njihovog doma. Očigledno su već bili na ivici raspada, a ja sam samo postala “vrh ledenog brega”. Njegova žena je bila ljuta, ali je očigledno bila i očajna, jer nije znala kako da reši situaciju.
- Nekoliko dana kasnije, stigla mi je još jedna poruka, ovog puta od njega. Pisao mi je da mu je jako žao zbog svega što se desilo, ali da mi ne treba da budemo u kontaktu jer je situacija postala previše komplikovana. Rekao mi je da voli svoju ženu, ali da je toliko zaljubljen u mene da ne zna šta da radi. Odjednom je počeo da piše o tome kako misli da me voli, kako mu je teško da se odluči između mene i nje, a sve vreme me je ubeđivao da je ono što imamo nešto posebno. On je bio potpuno siguran u to da bi voleo da bude sa mnom, da mi je veran, i da želi samo mene.
U tom trenutku, nisam mogla da verujem šta čujem. Iako sam bila emotivno vezana za njega, nisam želela da budem u ovoj situaciji. Iako mi je bilo jasno da mi je jako stalo, nisam želela da budem ona koja razbija brak i uništava nečiji život. Nije to bila moja namera. Ispričao mi je kako se oseća zbunjeno, kako nije znao da se posveti svojoj ženi i deci, dok je sa mnom bio „drugačiji“, srećniji, ispunjeniji.
U tom trenutku sam shvatila da sam otišla predaleko. Bila sam ljuta, zbunjena, i razočarana u sebe. Mislila sam da ćemo imati neki “srećan kraj”, da će sve biti u redu, ali sada nisam bila sigurna u ništa. Bilo mi je jasno da nisam uopšte želela da budem ta koja će ga držati u toj situaciji. Ne želim da budem u vezi sa nekim ko nije u stanju da bude potpuno iskren prema sebi i prema drugima. U tom trenutku sam odlučila da moram da prekinem ovu vezu, iako je bilo teško.
Sada se osećam kao da sam napravila ogromnu grešku. Ne želim da me iko vidi kao onu koja je uništila brak, niti želim da budem žena koja je ukrala nečiju sreću. Iako nisam kriva za njihov brak, nisam ponosna na to što sam ušla u ovakvu situaciju. Sada samo želim da vratim vreme, da donesem drugačiju odluku. Ali, nažalost, ne mogu. Sada moram da naučim kako da se nosim sa svim posledicama koje dolaze.
