U današnjem članku donosimo vam priču brata i sestre koji su bili razdvojeni godinama,bez ikakvog kontakta.Sasvim slučajno dok je gledao neku emisiju prepoznao je sestru koju traži godinama…
Stipo Jeleč iz Zagreba i Dragica iz Beograda su brat i sestra koje je sudbina razdvojila na čak 34 godine. Njihova priča je posebna jer se radi o polubraći i polusestri, koje je strogi otac razdvojio, krijući postojanje svoje ćerke iz prvog braka. Tokom svih tih decenija, nisu imali nikakav kontakt, ali jedno drugo nisu prestali da nose u mislima.
- Sudbinski trenutak susreta dogodio se 2019. godine. Stipo je slučajno, gledajući televizijsku emisiju o beskućnicima koji žive u zarđalom vagonu u Železniku, ugledao ženu za koju će ubrzo shvatiti da je njegova sestra. U emisiji su bile prikazane Dragica i njena majka Kata, koje su preživljavale u teškim uslovima. U tom trenutku, nije mogao ni da zamisli da je njegova sestra postala beskućnica.
Bez mnogo razmišljanja, odmah je otputovao iz Zagreba u Beograd. U Sublinskoj ulici zakucao je na vrata skromnog, oronulog doma u kome su živele Dragica i Kata. Dragica ga nije odmah prepoznala – prošle su decenije, a i Stipo se fizički promenio. Međutim, kada je shvatila ko stoji pred njom, preplavile su je emocije. Poslednji put ga je videla kao devojčica od 12 ili 13 godina, na vašaru, kada nije želela ni da ga upozna zbog loših uspomena na oca.
Danas priznaje da je susret bio snažniji od bilo koje materijalne radosti. Zagrljaj brata vratio joj je osećaj pripadnosti. Izjavila je da više ne oseća da je siroče – sada ima brata koji joj znači ceo svet.
Stipo je priznao da se godinama raspitivao o sestri, ali je potraga bila otežana. Nije znao ni njeno prezime, jer ga je promenila udajom, a ratna zbivanja dodatno su prekinula mogućnost traganja. Sve što je mogao da sazna bilo je da negde u Srbiji živi njegova polusestra.
- Kada ju je pronašao, bio je šokiran uslovima u kojima ona i majka žive. Vagon u kome su boravile bio je tesan, dotrajao i prokišnjavao. Stipo je izjavio da mu je želja nadoknaditi joj svu ljubav i brigu koju od oca nikada nije dobila – čak ni najosnovnije pažnje, poput jedne čokolade. Od tada, pri svakom dolasku, donosio im je potrepštine, ali je isticao da za život u takvim uslovima nema budućnosti.
Njihova majka Kata, iako nije poznavala Stipu, bila je dirnuta njegovom posetom. Pozvala ga je da dođe kada se jednog dana isele iz vagona, jer ga tada može ugostiti kako dolikuje.
Priča o tome kako su Dragica i Kata završile u vagonu otkriva dugogodišnju borbu za preživljavanje. Kata je sedamdesetih iz Bosne došla u Beograd i udala se za udovca iz Železnika koji je imao dvoje dece. Živeli su u kući, sve dok im nije srušena jer je bila nelegalno izgrađena. Bez sredstava, muž je od jednog limara kupio stari vagon i postavio ga na prazno zemljište. Doveli su nameštaj, uzidali zidove, i u početku im je izgledalo kao privremeno rešenje. Međutim, muž je preminuo mlad, a Kata je othranila njegovu decu, koja su kasnije otišla svojim putem i zaboravila na nju.
Dragica, ćerka iz Katina prvog braka, devedesetih je iz Bosne pobegla od rata i neuspelog braka, nadajući se da će kod majke naći sigurnost. Verovala je da će u vagonu ostati samo privremeno dok ne stanu na noge, ali su teška vremena učinila da tu ostanu godinama. Kako sama priznaje, stidela se da drugima kaže gde živi, opisujući život u vagonu kao nešto što ne bi poželela ni neprijatelju.
Susret sa bratom unio je tračak nade. Iako Stipo živi u Zagrebu, Dragica se potajno nada da bi mogao pronaći posao u Beogradu kako bi se češće viđali. On, s druge strane, razmišlja samo o tome kako da joj pomogne da napusti teške uslove i započne novi život. Njihov susret, iako obojen tugom zbog izgubljenih godina, pokazao je snagu porodične veze koja je preživela i vreme i udaljenost.
Ova priča nije samo svedočanstvo o ponovnom pronalaženju izgubljenog člana porodice, već i podsetnik na to koliko su ljubav, briga i osećaj pripadnosti dragoceni. Za Dragicu, zagrljaj brata posle tri i po decenije bio je znak da uprkos životnim nedaćama, nikada nije potpuno sama
