Prof. dr Aleksandra Pavlović Marković ugledna gastroenterološkinja i predsednica Udruženja gastroenterologa Srbije, dala je iscrpno stručno objašnjenje o tome šta sve treba da znamo kada je reč o zdravlju naših creva.
U razgovoru je govorila o najčešćim simptomima, vrstama bolesti koje pogađaju creva, metodama dijagnostike, kao i o tome koliko su naša ishrana i životne navike ključne za očuvanje dobrog zdravlja.
Zdravlje creva – temelj celokupnog organizma
Prema njenim rečima, čak svaki peti pacijent koji se obrati lekaru opšte prakse pati od nekog oblika bolesti creva. Nažalost, većina pacijenata ima izražen strah od kolonoskopije – invazivne dijagnostičke metode kojom se vizuelno pregledava unutrašnjost debelog creva. Ipak, doktorka ističe da postoje jasni i konkretni razlozi zbog kojih je ova procedura neophodna, te da strah često nije opravdan, jer je kolonoskopija, uz iskusnog lekara, bezbedna i od neprocenjive dijagnostičke vrednosti.
Creva – ogledalo zdravlja
„Apsolutno je tačno da su creva ogledalo zdravlja“, ističe prof. Pavlović Marković. „Još je Hipokrat, otac moderne medicine, pre više od 2400 godina govorio da sve bolesti počinju u stomaku. Iako tada nije imao savremena znanja, današnja nauka to potvrđuje. U našim crevima živi oko 100.000 milijardi mikroorganizama – bakterija, gljivica, virusa – koji zajedno čine crevnu mikrobiotu. Ta mikrobiota ne samo da učestvuje u varenju, već ima presudnu ulogu u imunitetu, raspoloženju, metabolizmu i čak u prevenciji mnogih hroničnih bolesti.“
Crevna flora, odnosno mikrobiota, učestvuje u brojnim metaboličkim i imunološkim procesima i može biti okidač kako za zdrav imuni odgovor, tako i za pojavu različitih poremećaja ukoliko dođe do njenog disbalansa. Njena struktura zavisi od ishrane, stresa, lekova (naročito antibiotika), fizičke aktivnosti i drugih faktora.
Šta najviše ugrožava creva?
„U našoj praksi čak 80 odsto slučajeva čine tzv. funkcionalne bolesti creva, dok su svega 20 odsto ozbiljne organske bolesti poput zapaljenskih bolesti creva (Chron, ulcerozni kolitis), karcinoma, čira, ciroze jetre i sličnih stanja“, objašnjava doktorka.
Funkcionalne bolesti ne ostavljaju trajna oštećenja na crevima i često nemaju jasan uzrok, ali izazivaju izražene simptome i nelagodnosti kod pacijenata. Ako se smetnje javljaju u gornjem delu digestivnog trakta, pacijenti se žale na mučninu, povraćanje, nadimanje, osećaj nelagodnosti i bolove u želucu. Ukoliko su problemi u donjem delu – tu se javlja tzv. sindrom nervoznih creva.
Nervozna creva – najčešća dijagnoza savremenog sveta
„Sindrom nervoznih creva je najčešća funkcionalna bolest. Karakterišu ga bolovi u trbuhu udruženi sa poremećajem ritma stolice – zatvori, dijareje ili njihova smena. Uzrok nije precizno poznat, ali se zna da ulogu igraju genetika, stres, nepravilna ishrana, premalo kretanja, hormonski faktori, kao i poremećaji u vezi creva i mozga.“
Naglašava da bi čak 60 odsto pacijenata imalo značajno manje simptoma kada bi se pridržavali pravilnog higijensko-dijetetskog režima – to jest, zdrave i uravnotežene ishrane, uz redovnu fizičku aktivnost i izbegavanje stresa.
Šta podrazumeva higijensko-dijetetski režim?
„To znači unos više vlakana, povrća, celovitih žitarica, smanjenje unosa crvenog mesa, izbegavanje industrijski prerađenih proizvoda, šećera i zasićenih masti. Takođe, ako primetite da vas neka namirnica nadima ili izaziva nelagodnost – čak i ako je opšteprihvaćena kao zdrava – treba je ograničiti. Mahunarke, poput pasulja i graška, odličan su primer: izuzetno su zdrave, ali kod osetljivih osoba izazivaju gasove i nadimanje.“
Kako izgleda dijagnostički proces?
„Dijagnostika bolesti creva ne počinje odmah endoskopijom. Naš najvažniji alat je razgovor sa pacijentom – detaljna anamneza. Potom sledi fizikalni pregled, palpacija trbuha, laboratorijski nalazi (krvna slika, biohemija, funkcija štitne žlezde), kao i test na okultno krvarenje – test koji detektuje mikroskopske tragove krvi u stolici. Tek ako se pojave alarmantni simptomi, prelazimo na endoskopske metode“, kaže doktorka.
Kada je endoskopija neophodna?
Kolonoskopija se mora obaviti kada postoje „crvene zastavice“, kao što su:
- krv u stolici,
- gubitak telesne mase bez očiglednog razloga,
- uporna anemija nepoznatog porekla.
„Krv u stolici ne mora odmah značiti karcinom – često su u pitanju hemoroidi – ali kolonoskopijom moramo isključiti ozbiljnija stanja“, ističe prof. Pavlović Marković.
Muškarci ili žene – ko je ugroženiji?
„Žene češće pate od funkcionalnih poremećaja creva. Verovatno zbog hormonalne oscilacije, kompleksnijeg metabolizma i drugačijeg odgovora na stres.“
Enteroskopija i kapsula-endoskopija – savremene metode budućnosti
Doktorka je objasnila i savremene metode pregleda tankog creva, koje je ranije bilo teško dostupno za dijagnostiku: „Enteroskopija omogućava da kroz savitljivu cev sa kamerom pregledamo tanko crevo. Još savremenija metoda je kapsula-endoskopija – pacijent proguta kapsulu veličine tablete koja sadrži kameru. Snimci se bežično šalju i kasnije analiziraju.“
Zaključak: Briga o crevima je briga o celokupnom zdravlju
Prof. dr Aleksandra Pavlović Marković završava porukom da zdravlje creva ne smemo zanemariti. Ona su centar imunološke ravnoteže, utiču na raspoloženje, energiju, pa čak i mentalno zdravlje. Loše navike, stres, brza hrana i sedentarni način života direktno narušavaju zdravlje creva.
„Moramo početi da ih slušamo – da prepoznajemo simptome na vreme, da se ne bojimo pregleda, da ne odlažemo odlazak kod lekara. Creva nam sve govore – treba ih samo pažljivo slušati“, zaključuje profesorka.
