U današnjem članku vam pišemo o životu konobarice koja se svakodnevno suočava s nepravdom i predrasudama u svom poslu, dok se bori za bolji život. Priča o Oksani osvetljava izazove rada u ugostiteljstvu, posebno kada se suočavamo s nemilosrdnim i ciničnim ponašanjem gostiju.
Oksana je radila u restoranu, noseći osmijeh na licu i profesionalnu državu, iako su joj umorna stopala teško podnosila osmosatnu smenu. Svaka minutu bila je važna za njen porodicu.
U porodici su svi čekali na svaku kovanicu koju je mogla da pošalje, jer su troškovi rasta i zima koja dolazi ugrožavali njihov život. Maja joj je pisala o rastućim cenama, dok je njen brat trebalo da kupi knjige za školu. Zbog toga je svaka šansa da zaradi više bila od neprocenjive vrednosti.
U restoranu, Oksana je pristupila stolu sa osmijehom na licu, držeći tablet za narudžbine. Dobro je znala da bi neki od gostiju mogli ostaviti dobre napojnice, što bi pomoglo da izdrži naredne nedelje. Pozdravila je goste na perfektnoj engleskom jeziku i pružila im svestranost i pažnju, ali oni su jedva obratili pažnju na nju. Raskošni gosti, među kojima je bio i Rashi, nisu je primetili. Za njega je ona bila samo još jedna „sovjetska devojka“, neko ko je tu da zadovolji njegove potrebe.
- Dok su diskutovali o poslovnim pregovorima i smeštali se u raskošnu atmosferu, Oksana je strpljivo čekala. Noge su joj bile umorne, a leđa su je bolela, ali nije dozvolila da joj umor pređe na lice. Čekala je, verujući da će, kada se sve završi, dobiti barem neku napojnicu koja će joj pomoći da preživi mesec.
I onda, Rashi je podigao ruku, nepozorno je pozivajući. Oksana je prišla njegovom stolu, spremna da zabeleži narudžbinu. Gosti su birali skupe stavke iz menija, pa je ona pažljivo zapisivala svaki detalj, bez greške. Iako je bilo naporno, održavala je profesionalizam i pokazivala posvećenost.
Kada je završila sa zapisivanjem narudžbine, pomislila je da može otići. Međutim, Rashi je zaustavio njen odlazak. U njegovim očima, Oksana je primetila čudan sjaj koji joj nije bio jasan. Bio je to pogled osobe koja je želela da se zabavlja na tuđoj šteti. Rashi je nešto rekao na arapskom jeziku, a njegovi prijatelji su se smeštali i smeštali, znajući da je ona bila predmet njihovih šala. Nije razumela jezik, ali intonacija i smeh bili su dovoljni da shvati da se šale na njen račun.
Rashi je opušteno sedeo, a pogled mu je bio pun prezirnog smeška. Počeo je da govori nešto na arapskom, brzo, uz obazrivost u glasu, kao da se igra sa njenim osećanjima. Njegovi prijatelji su reagovali različito: jedan je potisnuo smeh u salvetu, drugi je pokazivao blagi osmeh, dok je u očima jednog, Khalida, bilo nečeg što je ličilo na nelagodnost. Iako su se smeštali, bilo je jasno da ni oni nisu u potpunosti saglasni s njegovim ponašanjem, ali su ipak učestvovali u njegovim sramnim komentarima.
Oksana je, i dalje sa osmijehom, otišla do stola, znajući da je to bila još jedna borba koju je morala da podnese. Mnoge stvari nisu bile pod njenom kontrolom, ali je verovala da će jednog dana, s višim napojnicama, možda moći da pošalje dovoljno novca svojoj porodici, jer joj je to bilo najvažnija motivacija
