U ovom članku stručnjak nam objašnjava zašto se budimo u isto vrijeme svake noći te šta se zapravo događa u našem tijelu. Objašnjava nam zašto je važno razumjeti ove noćne prekide sna kao dio prirodnih procesa a ne samo kao znak problema.
Buđenje u isto vreme svake noći može biti izuzetno frustrirajuće i često nas navodi na pitanja: Zašto se ovo događa baš meni? Koji je pravi razlog ovih čestih noćnih prekida sna? Ispostavlja se da je odgovor iznenađujući – mnogo dublji i složeniji nego što bi se na prvi pogled moglo pomisliti. Nije samo „preopterećen um“ ili stres; iza ovog fenomena krije se složen splet neurobioloških i hormonalnih procesa u našem telu.
- Dobar, neprekidan noćni san ključan je za pravilno funkcionisanje organizma tokom dana. Međutim, iznenadna buđenja usred noći ili vrlo rano ujutru, najčešće između 3 i 4 sata, su česta pojava. Statistika iz jedne američke studije pokazuje da čak 35,5% ljudi priznaje da se naglo probude više od tri puta nedeljno, što ukazuje na to koliko je ovaj problem rasprostranjen. Mnogi od njih su uverenja da su njihova noćna buđenja posledica previše aktivnog mozga, preživljavanja neprijatnih uspomena ili neprekidnog razmišljanja o raznim brigama i dilemama, ali nisu sigurni da li je to nešto što bi trebalo da ih zabrine ili pak potraže stručnu pomoć.
Greg Mari, ugledni stručnjak za snove i kognitivni terapeut, kroz svoje iskustvo ističe da buđenje u tri ujutru, iako frustrirajuće, nije neuobičajeno ni nenormalno stanje. „Kao kognitivni terapeut, ponekad se šalim da je jedina dobra stvar kod buđenja u 3 ujutru to što nam daje jasan primer katastrofičnog razmišljanja“, napisao je Mari u svom tekstu za popularni portal „The Conversation“. On dodatno naglašava da je „buđenje i briga u 3 ujutru potpuno razumljivo i veoma ljudski“.
Zašto baš između tri i četiri sata ujutru? Ovaj fenomen nije slučajan, već duboko ukorenjen u našoj neurobiologiji i hormonskim ritmovima, koji su usklađeni sa prirodnim ciklusima tela i uma. Greg Mari, direktor Centra za mentalno zdravlje na Tehnološkom univerzitetu Svinburn u Australiji, povezuje ovaj fenomen sa složenim fiziološkim procesima koji se odvijaju tokom sna. Tokom noći, posebno između 3 i 4 sata, temperatura našeg tela počinje da raste, pritisak sna polako opada jer je organizam već obavio većinu faza dubokog sna. U ovom periodu, nivo melatonina, hormona koji reguliše san, dostiže svoj vrhunac, dok kortizol, poznat kao hormon stresa, polako počinje da raste u pripremi za buđenje i početak novog dana.
Kortizol je ključni hormon koji može odrediti da li ćemo se ujutru probuditi prirodno ili ćemo imati nagla, iznenadna buđenja. Ovaj hormon pomaže telu da se pripremi za dnevne aktivnosti tako što podiže nivo energije oslobađajući glukozu iz jetre, ali njegova povišena koncentracija može biti i posledica stresa i anksioznosti. Zato, ukoliko ste pod većim stresom nego inače, vaše telo tokom noći proizvodi više kortizola, što može dovesti do čestih buđenja i prekida sna.
Iako mnogi misle da se samo oni bore sa ovim problemom, istina je da se svi ljudi tokom noći bude više puta, ali obično nisu svesni tih kratkih prekida sna. Međutim, kada se uspostavi dodatni stres, ta buđenja postaju duža i svestan osećaj budnosti može narušiti kvalitet sna. Mari ističe da normalan san podrazumeva da smo nesvesni tih prolaznih trenutaka budnosti, ali kada um „prekorači“ u fazu brige i anksioznosti, buđenja postaju izraženija i trajnija.
Još jedan faktor koji otežava noćna buđenja jeste odsustvo spoljašnjih podražaja koji nas smiruju tokom dana, poput razgovora, aktivnosti, pa čak i dnevne svetlosti. Noću, u potpunoj tišini i tami, ostajemo sami sa svojim mislima. „U tom trenutku um delimično može da zaključi da su problemi koje je stvorio nerešivi – a u 3 ujutru, zaista, većina problema jeste nerešiva“, objašnjava Mari.
Kad sunce izađe i dan započne, poznati zvuci, mirisi i dnevna svetlost pomažu nam da sagledamo stvari iz nove perspektive. Problemi koji su u mraku noći delovali ogromno, naglo postaju manji i savitljiviji, a mnogi se pitaju zašto nisu mogli da pronađu mir pre nekoliko sati. „Istina je da naš um u 3 ujutru zapravo i ne traži rešenje“, tvrdi Mari. „Mogli bismo pomisliti da rešavamo problem, ali u stvari samo brinemo, a briga je njegova zla bliznakinja.“
Ova saznanja su mnoge iznenadila, posebno one koji su godinama mislili da su usamljeni u svom iskustvu buđenja u isto vreme svake noći. Izgleda da je ova pojava duboko utemeljena u našoj biologiji i da je sasvim ljudska i normalna reakcija tela na prirodne cikluse i stres.
