Vaskrs se smatra jednim od najvećih praznika,sama pomisao na praznik je osjećaj sam na nešto lijepo.U ovom članku ćete saznati šta bi sve trebali da ispoštujete na ovaj veliki dan.
Pravoslavni vernici širom sveta ovih dana ulaze u najsvetiju i najtišu sedmicu u godini – Strasnu nedelju, ili kako je mnogi zovu, Velika nedelja. To je vreme kad se hrišćanski narod sa dubokim poštovanjem i tugom priseća poslednjih dana života Isusa Hrista, Njegovog stradanja, smrti na krstu, ali i pobede nad smrću i vaskrsenja. Ta nedelja nije obična. Ona je, kako narod kaže, “teška od tuge, ali sveta od nade”.
Ova sedmica je ispunjena starim običajima, molitvama, postom i tihovanjem, a svaki dan u njoj nosi svoju težinu i poruku. U mnogim krajevima Srbije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine i šire, još uvek se poštuju običaji koji su se vekovima prenosili s kolena na koleno. Evo kako izgledaju ti dani, dan po dan, i šta se u narodu „mora“ raditi kako bi se dočekao Vaskrs čiste duše i radosnog srca.
Veliki ili Strasni ponedeljak
Ovim danom počinje poslednja, sedma nedelja Velikog posta. Naziva se “velika” jer podseća na velika dela koja je Isus Hristos učinio za ljudski rod – pobedio je greh, smrt i otvorio vrata večnog života. Zove se i „strasna“ jer označava početak Njegovih muka i stradanja. U narodu se veruje da je ovo dan kada se valja posvetiti radu, ali i molitvi. U nekim krajevima, kažu da se i stoka “posti” – daje joj se manje hrane, bez masti i mlečnih proizvoda, kao što i ljudi poste. Žene već tada počinju velike pripreme za praznik – spremaju kuću, pere se, beli se, a pesma i smeh se stišavaju jer dolazi vreme tuge.
Velika sreda
Sreda je poslednji “puni” radni dan u Strasnoj nedelji. U narodu se veruje da je tog dana Juda izdao Hrista za trideset srebrnjaka, pa je to dan tuge i izdaje. U mnogim krajevima žene ne šiju ni ne predu, jer se veruje da ko tada koristi iglu ili konac, može “probosti sreću”. U selima oko Negotina, čupao se burijan – biljka za koju se verovalo da štiti od veštica i zlih sila. U kućama u žalosti, jaja se na ovaj dan farbaju u crno – ta se zovu „kaluđeri“ i ne tucaju se s drugima. Iako je još radna, Velika sreda već uvodi domaćinstvo u tišinu i pripremu duše.
Veliki četvrtak
Na ovaj dan se, po predanju, dogodila Tajna večera, kada je Hristos poslednji put večerao sa svojim učenicima i ustanovio svetu tajnu pričešća. U narodu je ovaj dan posvećen zemlji i stoci. Jedino što je dozvoljeno da se radi jeste setva bostana, jer se verovalo da će tako lubenice i dinje biti krupne i slatke. Žene su odlazile na reku, palile sveće na malim daskama i puštale ih niz vodu – u znak sećanja na mrtve i za spas duša pokojnika. To je stari običaj, prepun tuge, ali i nade. U nekim mestima počinje farbanje jaja – najčešće crvenom bojom, koja simbolizuje Hristovu krv.
Veliki petak – dan tuge i stradanja
Ovo je najtužniji dan u hrišćanstvu. Tog dana je, po jevanđelju, Isus Hristos bio razapet i umro na krstu. U narodu se taj dan zove još i „Petak stradanja“ i tada se strogo posti – mnogi tog dana ne uzimaju ni vodu, sve do zalaska sunca. Nema kuvanja, nema veselja, nema muzike – sve utihne. U Leskovačkoj kotlini, postoji običaj da se crveno jaje doda u stočnu hranu kako bi stoka bila zdrava i napredovala. U nekim krajevima, ide se u lov na rakove i zečeve, jer se verovalo da njihova krv pomaže ženama koje ne mogu da imaju decu. U Banatu, muškarci koji su služili vojsku dežuraju u crkvi pored Hristovog groba do Vaskrsa – u tišini, smenjujući se u molitvi.
Velika subota
Ova subota, poslednji dan pred Vaskrs, zove se još i Dugačka subota – jer podseća na Hristove duge muke na raspeću. U mnogim mestima jaja se farbaju i na ovaj dan, posebno crvenom bojom. U Bosanskoj krajini i Hercegovini zovu je i Crvena subota. U Leskovačkom kraju tada se mesi Uskršnjak – posebni obredni hleb koji se ukrašava bosiljkom, jajima i slovima. Jedno jaje, obavezno belo, stavlja se u sredinu i daruje se detetu na Vaskrs kao znak zdravlja i blagoslova.
Vaskrs – praznik nad praznicima
Vaskrs, ili Uskrs, najveći je i najradosniji hrišćanski praznik. Tog dana Isus Hristos je vaskrsao iz mrtvih, pobedivši smrt i greh. Sva nada hrišćana leži u tom događaju. Praznik se određuje po lunarnom kalendaru – prva nedelja posle punog meseca koji sledi nakon prolećne ravnodnevice. Otuda svake godine pada u različite datume.
Na dan Vaskrsa, rano ujutru, deca se umivaju crvenim jajetom da bi bila zdrava i rumena. Prvo jaje koje je ofarbano – čuvarkuća, strašnik, pereške ili izmamak – čuva se cele godine kao zaštita od bolesti i nevolja. Verovalo se da to jaje može ostati sveže i po nekoliko godina. Tucanje jajima ima i takmičarski duh – čije jaje ostane celo, taj je “pobednik”, ali ujedno se to jaje smatra srećnim i moćnim.
Na ovaj dan se oblači nova odeća, okuplja se porodica, daruju se deca, peva se i veseli – jer je Hristos pobedio smrt. Pozdravlja se sa “Hristos vaskrse!”, a odgovara sa “Vaistinu vaskrse!”
