Nebojša Glogovac bio je osoba čija je smirenost i prirodnost ostavljala neizbrisiv utisak na sve koji su ga poznavali. Njegova glumačka harizma nije bila jedini adut; isticala ga je i posebna toplina kojom je zračio u kontaktu s ljudima.
U društvu je znao da razoruža neposrednošću i britkim humorom, dok su njegove lucidne doskočice često ostavljale kolege bez daha. Glogovac je bio jedan od retkih umetnika koji nisu morali da glume van scene; njegov karakter, stav i iskrena energija činili su ga podjednako upečatljivim i u privatnom životu i pred kamerama. On je bio čovek čija je autentičnost bila prepoznatljiva, a publika ga je volela jer je govorio jednostavno, ljudski, bez ikakvog lažnog sjaja ili pretvaranja. Njegova iskrenost i neposrednost činili su ga u očima mnogih uzorom i primerom istinske ljudskosti.
- Za Glogovca, uspeh nikada nije bio primarna vrednost. Ono što je cenio bio je integritet i istina. Nije mario za estradnu popularnost niti je pristajao na kompromise koji bi mogli ugroziti njegovu moralnu doslednost. Njegov humor često je služio kao sredstvo da se ozbiljne teme prikažu s dozom lakoće; umeo je da se šali na sopstveni račun, a njegovi komentari, često ironični, donosili su osvežavajuću perspektivu čak i u najtežim životnim trenucima. Prijatelji i saradnici pamte ga kao čoveka od reči, skromnog, dostojanstvenog i spremnog da voli život i ljude bez kalkulacija i sebičnosti. Upravo ta kombinacija vedrine, inteligencije i moralne čvrstine osigurala je da Nebojša Glogovac zauvek ostane upamćen – ne samo kao vrhunski umetnik, već i kao veliki čovek.
Njegova povezanost sa narodnom muzikom možda zvuči neočekivano, ali Glogovac je sam priznao da je u jednom trenutku imitirao poznate pevače, što je mnogima ostalo nepoznato. Naime, dok je pripremao prijemni ispit za Akademiju, imitirao je Šekija Turkovića i Veru Matović, rekavši u emisiji “Balkanskom ulicom” na RTS-u: „‘Halo, halo, gde ideš večeras‘, to je bila Vera Matović. ‘Pogledaj me jednom nežno‘ od Šekija Turkovića, samo što je imalo malo glupu koreografiju. To je bilo smešno.“ Ovaj podatak pokazuje njegovu radoznalost, humor i sposobnost da se igra različitim umetničkim formama, a istovremeno otkriva njegovu ljudsku dimenziju – skromnu, duhovitu i samoironičnu.
Njegovo prvo pojavljivanje na televiziji bilo je u kultnoj seriji „Priče iz Nepričave“ 1981. godine, što je označilo početak dugog i plodnog puta u svetu glume. Tokom svoje karijere, Glogovac je ostvario niz zapaženih uloga u domaćim filmovima i serijama, koji su ostavili dubok trag u kulturi i kolektivnoj svesti publike. Među njima su se isticali naslovi kao što su: „Do koske“, „Ubistvo s predumišljajem“, „Bure baruta“, „Porodično blago“, „Nebeska udica“, „Munje“, „Kad porastem biću Kengur“, „Hadersfild“ i „Klopka“. Svaka od ovih uloga pokazivala je njegovu sposobnost da se potpuno transformiše, da prenese emocionalnu dubinu i složenost svojih likova, ali i da ostane autentičan u svakom trenutku.
Glogovac je bio umetnik koji je stalno istraživao granice svoje profesije. Njegova posvećenost glumi nije se ogledala samo u savršenstvu izvođenja uloga, već i u sposobnosti da kroz likove prenese univerzalne ljudske emocije – strah, tugu, radost, ljubav i moralne dileme. Njegova gluma bila je autentična jer je bio istinski prisutan u svakom trenutku, bez potrebe za pretvaranjem. Takva iskrenost osvajala je gledaoce, ali i kolege, koji su ga često opisivali kao čoveka koji nije znao da bude neiskren. Publika ga je volela jer je bio istinski čovek, onaj čija energija i prisustvo ostavljaju trag.
Pored profesionalnog života, Nebojša Glogovac bio je poznat po svom prijateljstvu, skromnosti i humanosti. Njegova sposobnost da voli ljude i svet oko sebe, bez predrasuda i interesa, činila ga je izuzetnim. On nije bio samo glumac velikog formata, već i osoba koja je svojim primerom pokazivala kako integritet, iskrenost i vedrina mogu ostaviti neizbrisiv trag. U njegovom slučaju, umetnost i život isprepletali su se tako da je svaka njegova uloga bila odraz njegovog ličnog stava i karaktera
