Žika Jakšić šarmantni voditelj, producent i vječiti zaljubljenik u muziku i život.I dok se o njegovom braku sa voditeljkom Dajanom Paunović često govori u medijima, malo se zna o njegovoj prvoj supruzi Snežani , ženi sa kojom je djelio život i sa kojom ima sina Andriju.
Živorad Žika Jakšić, jedno od najprepoznatljivijih lica i najuticajnijih imena domaće televizijske scene, nije poznat samo po svojoj harizmi, produkcijskim projektima i dugogodišnjem radu na malim ekranima, već i po zanimljivom i emotivno složenom privatnom životu. Iako publika najviše zna o njegovom drugom braku s voditeljkom Dajanom Paunović, koji je često bio predmet pažnje tabloida i komentara javnosti, mnogo manje je poznato o njegovom prvom braku sa ženom po imenu Snežana, s kojom ima sina Andriju i s kojom je proveo čitavu deceniju zajedničkog života.
Taj prvi brak, za razliku od medijski propraćenog odnosa sa Dajanom, odvijao se daleko od svetla reflektora i naslova u žutoj štampi. Snežana, za razliku od Dajane, nikada nije bila deo javne scene, niti je težila da to postane. Ipak, njeno prisustvo u Žikinom životu i njihova zajednička priča ostavili su dubok trag, kako u njegovoj ličnosti, tako i u njegovom roditeljstvu.
Porodica u senci reflektora – život u Americi i roditeljstvo van domovine
U periodu kada su još bili zajedno, Žika i Snežana su jedno vreme živeli u Sjedinjenim Američkim Državama, gde je njihov sin Andrija odrastao i školovao se. Ta epizoda u njihovom životu bila je pokušaj da se pronađe mir i stabilnost u drugačijem okruženju, daleko od domaće scene i svakodnevnog pritiska koji nosi javni život. Iako brak nije opstao, njihov zajednički trud da Andriji obezbede stabilno i zdravo detinjstvo nije bio uzaludan.
Andrija danas, iako ne medijska ličnost, povremeno deli delove svog privatnog života na društvenim mrežama. Upravo su njegovi pratioci imali priliku da prvi put vide njegovu majku Snežanu, kroz objavu zajedničke fotografije. Snežana je žena tamne kose, ozbiljnog i smirenog izraza lica, znatno drugačija po svom stilu i pojavi u poređenju sa Žikinom bivšom suprugom Dajanom, što su mnogi primetili i komentarisali.
Zreo pogled na bivše ljubavi – Žika o važnosti poštovanja i saradnje
U jednoj od svojih iskrenijih izjava, Žika Jakšić je govorio o odnosima koje neguje sa bivšim suprugama, ističući da mu je izuzetno važno da među njima vlada međusobno poštovanje, razumevanje i zdrava komunikacija – ne zbog njih samih, već prvenstveno zbog dece koju su zajedno stvorili.
„Zašto ne bih bio dobar sa bivšim ženama? One su bile moj izbor u određenom periodu života,“ rekao je iskreno. „Uspevamo da održavamo racionalan i zreo odnos jer je naš zajednički cilj da naša deca ne trpe zbog prošlih nesuglasica. Večno smo povezani kroz naše naslednike i uvek ću biti zahvalan na tome što su mi podarile moje najveće bogatstvo.“
Njegov stav nije samo izjava za javnost – to je filozofija života koju sprovodi u praksi. On veruje da pravi muškarac ostaje odgovoran i posle razvoda, ne samo u pravnom smislu, već i emotivno i ljudski. Prema njegovim rečima, razvod ne mora biti kraj odnosa, već samo promena njegove forme – posebno kada su u pitanju roditeljske uloge koje traju celog života.
Ljubaznost posle ljubavi – retkost koju treba ceniti
Žika je dodao i to da ne vidi svrhu u zadržavanju gorčine, mržnje ili osvete prema nekome s kim je nekada delio život, dom i planove. Naprotiv, smatra da su to emocije koje opterećuju dušu i truju svakodnevicu, posebno ako postoje deca koja posmatraju ponašanje roditelja.
- „Nosi gorčinu u sebi može da bude veoma štetno. I sa prvom i sa drugom suprugom sam ostao u prijateljskim odnosima. Uvek sam tu da pomognem i savetujem, i siguran sam da bi i one učinile isto za mene,“ izjavio je u razgovoru za Blic.
Ove riječi odjekuju posebno snažno u vremenu kada su razvodi često obeleženi skandalima, ogorčenošću i narušenim odnosima. Žika pokazuje da se može i drugačije – uz mir, dostojanstvo i humanost.
Ljudska priča ispod površine medija
Iza televizijskog osmeha, iza kamera i emisija koje okupljaju milione gledalaca, krije se čovek koji je, poput mnogih, prošao kroz ljubavi, razočaranja, rastanke i pomirenja – ali sve to bez javnog spektakla i s velikom dozom unutrašnje zrelosti.
Ova priča o Žiki Jakšiću nije još jedan trač o poznatoj ličnosti – ona je podsjetnik da su i ljudi iz javnog života obični ljudi, sa svim svojim emocijama, borbama, dilemama i odgovornostima. Njegov odnos prema bivšim partnerkama, kao i spremnost da o tome otvoreno govori, pokazuje da zrelost ne dolazi s godinama, već s karakterom.
U vremenu kada se često veličaju površne veze i senzacionalizam, Žikina priča podseća da prava vrednost leži u tome kako se ponašamo kada se reflektori ugase – prema sebi, prema onima koje smo nekad voleli i, najvažnije, prema svojoj deci.
