U svetu u kojem se često podstiče ideja da je dobro uvek biti dostupan i spreman da pomognete, savremena psihologija donosi zanimljiva upozorenja. Ispostavlja se da stalna spremnost da budete tu za druge ne mora uvek da donese očekivane rezultate.
Umesto zahvalnosti i topline, vaša dobra dela mogu nekada izazvati otpor, osećaj nelagodnosti ili čak udaljavanje. Ono što započinje iz iskrene namere, lako se može pretvoriti u teret i za vas i za one kojima želite dobro.
Jedan od razloga za ovakav paradoks nalazi se u ljudskoj potrebi za autonomijom. Svako želi da bude sposoban da upravlja sopstvenim životom i donosi odluke. Kada pomažemo nepitani, druga strana može to doživeti kao insinuaciju da je nemoćna ili nedovoljno sposobna. Čak i kada namera nije takva, signal koji se šalje može povrediti osećaj samopoštovanja. Na taj način, ono što je trebalo da bude čin podrške postaje izvor frustracije i nezadovoljstva.
Drugi važan faktor jeste osećaj zahvalnosti. Kada neko sam zatraži pomoć, on priznaje svoju potrebu i otvara prostor da tuđa podrška bude zaista cenjena. Takva zahvalnost je dublja i iskrenija. Suprotno tome, pomoć koja se nudi sama od sebe često se podrazumeva i ne izaziva istu vrstu priznanja. Tada dobrotvor može ostati razočaran, pitajući se zašto njegova dela nisu prepoznata.
- Treći rizik krije se u samoj osobi koja pruža pomoć. Kada stalno uskačete u tuđe situacije, trošite ogromnu količinu emocionalne energije i vremena. Ako zauzvrat ne dobijete reciprocitet, lako dolazi do osećaja preopterećenosti i iscrpljenosti, poznatog i kao burnout. Na duže staze, ovakvo ponašanje ne donosi dobro ni vama ni drugima, jer narušava vašu sposobnost da budete prisutni i topli kada je to zaista potrebno.
Nije zanemarljivo ni to da nepitana pomoć može biti doživljena kao mešanje ili pokušaj kontrole. Ljudi mogu pomisliti da ih kritikujete, da osporavate njihove odluke ili da pokušavate da preuzmete vođstvo nad njihovim životom. Tada vaša pažnja gubi smisao i pretvara se u izvor tenzije. Umesto bliskosti, može se pojaviti distanca.
Psiholozi stoga savetuju da je daleko zdravije da pomoć nudite tek kada je zatražena. Na taj način čuvate granice, poštujete integritet druge osobe i omogućavate da vaša dobra namera bude primljena sa radošću, a ne sa otporom. Kada neko izgovori „treba mi pomoć“, on istovremeno priznaje sopstvenu ranjivost i otvara prostor da vaša podrška dobije pravo značenje. Tada odnos dobija novu čvrstinu, jer je pomoć tražena, a ne nametnuta.
Ovakav pristup ima i dodatnu prednost: pomaže vam da čuvate sopstvenu unutrašnju ravnotežu. Kada naučite da kažete „ne“ ili da sačekate poziv, vi ne samo da čuvate energiju, već razvijate zdrav odnos prema sebi. Prepoznajete gde počinju i gde se završavaju vaše granice, a time izbegavate osećaj krivice koji često prati one koji se plaše da odbiju. Na taj način postajete stabilniji i emocionalno otporniji.
- Kako početi sa promenom? Najpre je potrebno da osvestite svoje navike. Razmislite o tome da li ste često vi ti koji prvi nude rešenja ili uskaču bez pitanja. Kada to primetite, umesto da odmah delujete, zastanite i pitajte: „Želiš li da pomognem?“ ili „Hoćeš li da ti budem podrška?“ Takva pitanja ne umanjuju vašu dobrotu, naprotiv, pokazuju da poštujete slobodu druge osobe.
Važno je i da naučite da postavite granice. To ne mora biti grubo ni odbojno. Ljubazno možete reći da ćete rado pomoći kada to neko jasno zatraži, ali da ne želite da se pretpostavlja kako ćete se uvek uključiti bez pitanja. Ovakav stav izgrađuje međusobno poverenje i štiti vas od osećaja da ste iskorišćeni.
Kada počnete da primenjujete ovakve promene, primetićete da se i odnosi oko vas menjaju. Ljudi postaju zahvalniji, vaša pomoć vrednija, a vi sami rasterećeniji. Umesto da budete neko ko stalno preuzima tuđe brige, postaće jasnije da ste tu onda kada je to zaista potrebno.
Najzad, ne treba zaboraviti da je odnos prema sebi jednako važan kao i odnos prema drugima. Negovati sebe znači shvatiti da vaša energija ima vrednost i da je ne treba rasipati na situacije u kojima nije ni tražena ni potrebna. To nije znak sebičnosti, već znak zdravog samopoštovanja. Samo onaj ko zna da brine o sebi može biti istinska podrška drugima, bez osećaja ogorčenosti ili iscrpljenosti.
Zato prava vrednost dobrote ne leži u tome koliko puta ste pomogli, već u tome da vaša pomoć dolazi u pravom trenutku, na pravi način i sa pravim značenjem. Ponekad je najveći izraz brige upravo uzdržati se i sačekati da neko sam pruži ruku. Tako pokazujete i mudrost i ljubav, jer darujete ne samo svoju pomoć, već i poštovanje prema tuđoj slobodi.
