Meso, jaja, mleko i mlečni proizvodi smatraju se biološki veoma vrednim namirnicama zbog svog nutritivnog sastava. Iako te namirnice nisu nužno neophodne za preživljavanje, imaju brojne koristi za naše zdravlje, posebno kada se pravilno konzumiraju. Ove namirnice bogate su visokokvalitetnim proteinima, esencijalnim aminokiselinama, vitaminima i mineralima, koji su neophodni za održavanje optimalnog zdravlja. Doktorka Svetlana Stanišić nedavno je gostovala na Prvoj televiziji, gde je govorila o problemu visokog holesterola, koji pogađa gotovo polovinu stanovništva Srbije, i dala korisne savete o ishrani koja može pomoći u njegovom kontrolisanju.
Doktorka Stanišić je istakla da postoji veliki broj ljudi, posebno među fitnes populacijom, koji izbegavaju žumance iz straha da će ono podići nivo holesterola. Mnogi ljudi prave omlet samo od belanaca, jer se veruje da su belanca niskokalorična i da neće uticati na nivo holesterola.
- Međutim, doktorka je naglasila da žumance sadrži mnoge korisne hranljive materije koje nisu prisutne u belancu. Na primer, žumance je bogato vitaminima, mineralima, zdravim mastima i drugim hranljivim sastojcima koji imaju važnu ulogu u održavanju zdravlja. Iako meso, jaja, mleko i mlečni proizvodi nisu apsolutno neophodni za život, oni imaju značajnu biološku vrednost i mogu biti vrlo korisni ako se konzumiraju u umerenim količinama.
Doktorka je potom objasnila četiri ključne strategije koje bi trebalo primeniti kako bi se holesterol držao pod kontrolom, bez potrebe za radikalnim izbacivanjem mesa i drugih namirnica.
Prva strategija koju doktorka preporučuje je povećanje unosa biljnih vlakana. Vlakna su važna za zdravlje srca i krvnih sudova jer pomažu u snižavanju nivoa lošeg holesterola (LDL). Dobar izvor vlakana je ovsena kaša, ali doktorka naglašava da je bolje kupiti obične ovsene pahuljice i pripremiti ih kod kuće, nego koristiti instant ovsenu kašu koja može sadržati dodatne šećere i konzervanse. Ovas, prema njenim rečima, sadrži betaglukan, vrstu vlakna koja je posebno efikasna u sprečavanju recikliranja holesterola u telu i smanjenju njegovog preuzimanja.
Druga strategija se odnosi na povećanje unosa mahunarki, semena i orašastih plodova, poput lešnika, oraha i badema. Ovi proizvodi su bogati fitosterolima, biljnim supstancama koje se ponašaju kao prirodni holesterol i mogu da se takmiče sa holesterolom u crevima, smanjujući njegovu apsorpciju. Fitosteroli su vrlo korisni u smanjenju nivoa lošeg holesterola, pa je stoga preporučljivo redovno konzumirati ove namirnice.
- Treća strategija koju doktorka izdvaja je izbegavanje margarina, koji je često prisutan u industrijskim proizvodima poput slatkiša, kremova, napolitanki i sličnih prerađevina. Mnogi ljudi veruju da je margarin zdraviji od putera, jer ne sadrži holesterol, ali doktorka upozorava da margarin zapravo može podići nivo holesterola u krvi čak i šest puta više nego puter. To je zato što margarin često sadrži hidrogenizovana biljna ulja ili palmino ulje, koja mogu imati negativan uticaj na zdravlje kardiovaskularnog sistema. Stoga je bolje koristiti puter ili druge prirodne masti u malim količinama, nego se oslanjati na margarin.
Četvrta strategija odnosi se na uvođenje određenih namirnica koje su poznate po svojim blagim, ali efikasnim efektima na smanjenje holesterola. Doktorka je posebno istakla beli luk, koji je veoma koristan za zdravlje srca, kao i maslinovo ulje i plavu ribu. Beli luk sadrži jedinjenja koja mogu pomoći u smanjenju holesterola i poboljšanju zdravlja krvnih sudova. Takođe, doktorka naglašava da je beli luk najdelotvorniji kada se konzumira svež, dok suplementi koji se prodaju u kapsulama, posebno oni koji ne izazivaju neprijatan zadah, nisu efikasni. Ako su suplementi previše rafinisani i ne izazivaju zadah, verovatno ne sadrže potrebne aktivne sastojke, pa doktorka savetuje da se izbegavaju takvi proizvodi.
Pored toga, doktorka je napomenula da suplementi fitosterola mogu biti korisni, ali samo ako se uzimaju u umerenim količinama, jer prekomerno uzimanje može imati negativne posledice po zdravlje. Korišćenje prirodnih izvora fitosterola, kao što su orašasti plodovi i seme, mnogo je sigurniji i efikasniji način za kontrolisanje nivoa holesterola.
Na kraju, doktorka Stanišić je apelovala na sve da vode računa o tome šta jedu, jer pravilna ishrana igra ključnu ulogu u održavanju zdravlja, posebno kada je reč o kontroli holesterola i prevenciji kardiovaskularnih bolesti.
