Rada Vasić poznata javnosti kroz učešće u rijaliti programima, suočila se sa jednim od najtežih trenutaka u svom životu kada joj je dijagnostikovan rak pluća. Ova vijest duboko je pogodila ne samo njenu porodicu već i mnoge ljude koji su je pratili i voleli.
Za njene bližnje, to je značilo suočavanje sa neizvesnošću, bolom i stalnom borbom, dok je javnost u Radinoj priči prepoznala snagu i hrabrost u borbi protiv teške bolesti.Njena ćerka Ivana Nikolić odlučila je da progovori o izazovima kroz koje porodica prolazi, naglašavajući koliko je podrška ključna kada život donese najteže iskušenje. Ivana priznaje da njena majka vodi lavovsku borbu, ali da bolest nosi ogromnu iscrpljenost i trenutke potpune nemoći. Opisala je to kao neprekidan tobogan pun uspona i padova – jedan dan je dobro, a već sledeći sve se preokrene. Upravo ta nepredvidivost najviše opterećuje i pacijenta i porodicu.
- Rada trenutno prolazi kroz redovne cikluse hemoterapije. To je osnovni način da se zaustavi širenje malignih ćelija, ali je istovremeno i izuzetno težak proces. Terapije donose umor, mučninu i gubitak apetita, što dodatno slabi njen organizam. Ivana iskreno govori da svaki novi ciklus predstavlja novu borbu jer se nikada ne zna kako će telo reagovati. Pored fizičkih izazova, prisutan je i snažan emocionalni teret – pomisao na bolest i neizvesnost lečenja izaziva strah i anksioznost.
Sećajući se prethodnog perioda kada je majka već prošla kroz slično lečenje, Ivana kaže da je tada Rada bila snažnija, i fizički i psihički. Imala je bolji imunitet, više energije i veći optimizam. Ovoga puta sve izgleda teže. Iako se gubitak kose, koji je bio jedan od simptoma ranije, sada ne javlja, nuspojave lekova i dalje su veoma jake. Rada se ponekad oseća kao da joj se tlo izmiče pod nogama, a takvi trenuci često sa sobom nose osećaj depresije i tuge. Upravo tada je podrška porodice nezamenljiva.
Cela porodica prolazi kroz emotivni pakao, jer je uz Radu vezana i dodatna trauma – nedavno su izgubili oca. Ivana priznaje da je taj gubitak bio ogroman udarac za sve, a nova situacija sa majkom dodatno je poljuljala njihovu snagu. „Teško je pronaći stabilnost i ostati pribran“, iskreno kaže ona. Ipak, svesna da je majci potrebna, Ivana nastoji da bude stub podrške.
- Njena posvećenost ogleda se i u vremenu koje provodi uz majku. „Tri meseca sam bila stalno s njom, a planiram da se ponovo vratim čim budem mogla“, objašnjava. Ta blizina pruža Radu osećaj sigurnosti i topline, nešto što nijedan lek ne može zameniti. Pored Ivane, i ostala deca učestvuju u brizi – od sitnih kućnih obaveza do pružanja emotivne podrške. Sama spoznaja da nije sama donosi Radu novu nadu.
Važan deo priče je i šira porodična povezanost. Ivana otkriva da su i druge članice porodice, uključujući sestre iz inostranstva, odlučile da se više uključe. Njihove posete, iako kratke, za Radu imaju ogromnu vrednost. One je podsećaju da je voljena i da nije ostavljena, da iza sebe ima ljude koji će je uvek podržati. U trenucima kada se suočava sa bolovima i slabošću, upravo ta spoznaja daje joj snagu da istraje.
Borba protiv raka pluća nije samo medicinska – to je i psihološka, emotivna i porodična borba. Svaki novi dan donosi pitanja: da li će terapija delovati, hoće li organizam izdržati, kakva će biti reakcija? Uprkos svemu, konstanta u Radinom životu ostaje ljubav i podrška koju ima od svojih najbližih. To je ono što joj daje motiv da nastavi dalje, bez obzira na sve prepreke.
- Njena priča, iako bolna, nosi snažnu poruku: koliko je važno ne odustati, koliko porodica znači i koliko bliskost može ublažiti i najveći bol. Rada i dalje vodi svoju borbu, a njeni najbliži su uz nju na svakom koraku, dajući joj snagu i podsećajući je da nije sama.
U svemu tome krije se univerzalna lekcija – bolest može promeniti život iz korena, ali podrška, ljubav i zajedništvo mogu doneti novu snagu. Rada nije sama, a upravo u tome leži njena najveća snaga: u porodici koja stoji uz nju i u veri da će zajednički prevazići i ovu kušnju
