Bolesti gastrointestinalnog trakta postale su sve češće, a ozbiljniji oblici ovih bolesti, nažalost, izuzetno su teški za lečenje. Šta kaže stručnjak?
U poslednjim decenijama, bolestima gastrointestinalnog trakta (digestivnog sistema) svedoči sve veći broj ljudi. Ove bolesti, koje uključuju širok spektar problema kao što su gorušica, loša probava, bolovi u stomaku, problemi sa varenjem, kao i gojaznost, postale su vrlo česte i pogađaju osobe svih uzrasta.
- Ono što je posebno alarmantno jeste činjenica da su teži oblici ovih bolesti, kao što su karcinom debelog creva, želuca i jednjaka, postali mnogo učestaliji, a stopa smrtnosti od ovih malignih bolesti u našoj zemlji je i dalje vrlo visoka. Međutim, šta je uzrok ovih sve češćih problema sa gastrointestinalnim traktom i šta bi trebalo da radimo kako bismo izbegli nastanak tih oboljenja? Na ovo pitanje odgovara stručnjak u oblasti gastrointestinalnih bolesti, docent dr Ognjan Skrobić, hirurg sa Klinike za digestivnu hirurgiju Univerzitetskog kliničkog centra Srbije.
Zašto bolesti gastrointestinalnog trakta postaju učestalije?
Prema rečima doktora Skrobića, sve češći problemi sa probavom i različite bolesti gastrointestinalnog sistema povezani su sa ubrzanim načinom života koji karakteriše današnji svet. Loša, neredovna ishrana, manjak fizičke aktivnosti, ali i prisustvo brojnih hemikalija u hrani koju unosimo, imaju značajan uticaj na zdravlje našeg probavnog sistema. Uz to, stres, koji je postao neizbežan deo svakodnevnog života, takođe igra veliku ulogu u pogoršanju zdravlja gastrointestinalnog trakta.
Jedan od ključnih faktora koji doprinosi razvoju ovih bolesti jeste nepravilna ishrana. Dr Skrobić objašnjava da određene vrste hrane mogu izazvati ozbiljne probleme, kao što su grčeviti bolovi u stomaku (spazmi), fermentaciju u debelom crevu (posebno u desnom delu kolona), kao i probleme sa pražnjenjem želuca i creva. Nepravilna ishrana, koja uključuje unos previše masne, začinjene, brze hrane, kao i konzumiranje velikih količina alkohola, može izazvati trajne posledice po zdravlje našeg probavnog sistema.
Genetika i stres kao faktori rizika
Doktor Skrobić napominje da nije samo loša ishrana taj faktor koji utiče na zdravlje probavnog sistema, već i genetika. Ako neko u porodici ima istoriju bolesti poput raka debelog creva, veoma je važno da redovno ide na preventivne preglede i testiranja, poput kolonoskopije, naročito nakon 40. godine života. Na ovaj način mogu se otkriti potencijalne bolesti u ranom stadijumu, što znatno povećava šanse za uspešno lečenje. Osim genetike, stres je još jedan ključni faktor koji može ozbiljno uticati na zdravlje gastrointestinalnog trakta.
Svi smo svesni da stres negativno utiče na naše fizičko i mentalno zdravlje, ali malo je ljudi svesno koliko dubok uticaj stres može imati na funkciju probavnog sistema. Prema rečima doktora Skrobića, stres može dovesti do niza problema u probavnom traktu, uključujući povećanu produkciju želudačne kiseline, ubrzani rad creva, grčeve, pa čak i zatvor. Ova veza između stresa i zdravlja stomaka i creva poznata je kao “guts-brain” (stomak-moždani poremećaj), a naučna istraživanja su dokazala da stres može izazvati ili pogoršati postojeće probleme sa probavom.
Šta sve radimo pogrešno, a što možemo lako popraviti?
Dr Skrobić se osvrnuo i na navike koje mnogi ljudi imaju, a koje mogu ozbiljno ugroziti zdravlje želuca i probavnog sistema. Na primer, mnogi ljudi na prazan stomak piju kafu, što može izazvati iritaciju želuca, naročito kod onih koji su skloni problemima sa varenjem. Iako kvalitetna kava može imati svoje koristi, prekomerno pijenje, posebno bez doručka, može izazvati nelagodnosti u stomaku. Ipak, doktor Skrobić naglašava da espresso bez mleka i šećera u umerenim količinama nije problematičan za želudac, dok su zaslađivači i mleko problematični za one koji imaju osjetljiv probavni sistem.
Kasni obroci i neredovno jedenje takođe predstavljaju veliki problem za gastrointestinalni trakt. Kasna večera, koja se često sastoji od teške, masne hrane, može usporiti rad želuca i otežati varenje. Takođe, prejedanje tokom dana i unos prekomernih količina hrane na jednom obroku mogu izazvati ozbiljan pritisak na želudac i creva, što može dovesti do probavnih smetnji, bolova i nadutosti.
Još jedna značajna stvar koju treba izbegavati, prema doktoru Skrobiću, su namirnice koje sadrže visoke količine nitrata, kao što su mesne prerađevine i suhomesnati proizvodi. Ove vrste hrane mogu ozbiljno ugroziti zdravlje probavnog sistema i povećati rizik od razvoja bolesti poput raka debelog creva.
Zaključak: Preventiva je ključ
Dr Skrobić zaključuje da je ključ za zdravlje probavnog sistema u pravilnoj ishrani, redukovanju stresa i redovnim preventivnim pregledima, naročito ukoliko u porodici postoji istorija bolesti gastrointestinalnog trakta. Kvalitetna ishrana koja se bazira na prirodnim, neprerađenim namirnicama, kao i izbegavanje prekomernog stresa i loših životnih navika, može značajno smanjiti rizik od razvoja ozbiljnih bolesti. Upravo zbog toga, važno je da svi postavimo preventivu na prvo mesto kako bismo zaštitili svoje zdravlje i dugoročno uživali u dobrom funkcionisanju probavnog sistema.
