Šećerna bolest, poznata i kao dijabetes, predstavlja hroničnu bolest koja spada u grupu poremećaja metabolizma. Ova bolest nastaje kada pankreas ne luči dovoljno insulina ili kada telo postane otporno na insulin koji se proizvodi.
Insulin je hormon koji je ključan za pravilno korišćenje glukoze (šećera) iz krvi, pa kada dođe do njegovog nedostatka ili nesposobnosti tela da ga iskoristi, nivo glukoze u krvi raste. Ovaj visok nivo glukoze može izazvati ozbiljne posledice po zdravlje, uključujući oštećenje vitalnih organa kao što su srce, bubrezi, oči i nervi. Glavni faktori koji doprinose nastanku dijabetesa uključuju nezdravu ishranu, visok unos procesirane hrane, stres i nedostatak fizičke aktivnosti, što zajedno stvara povoljne uslove za razvoj ove bolesti.
- Dr. Saša Kiković, endokrinolog sa Vojnomedicinske akademije (VMA), ističe ključne aspekte u dijagnostici i tretmanu dijabetesa. Prvi znakovi koji mogu ukazivati na prisustvo dijabetesa često su povišeni nivoi glukoze u krvi, što se može otkriti standardnim testovima. U slučaju da rezultati testova pokažu povišenu glukozu, važno je da pacijent preduzme odgovarajuće korake.
Na primer, ako je glikemija na tašte ≥ 7.0 mmol/l, dijagnoza dijabetesa je potvrđena, te je potrebno započeti lečenje. Za one sa glikemijom između 6.1 i 6.9 mmol/l, preporučuje se test opterećenja glukozom (OGTT) kako bi se dodatno procenila tolerancija na glukozu. Ukoliko se vrednosti glukoze nalaze između 5.6 i 6.9 mmol/l, ovo stanje se klasifikuje kao predijabetes, što znači da je osoba u riziku za razvoj dijabetesa.
Kada je reč o lečenju, najvažnija je promena životnih navika, poput ishrane i fizičke aktivnosti. Dijabetična dijeta igra ključnu ulogu u održavanju stabilnog nivoa glukoze. Preporučuje se da dijeta sadrži 50-55% ugljenih hidrata, 30-35% masti, dok bi proteini trebali činiti oko 10-15% dnevnog unosa. Poseban akcenat se stavlja na unos zdravih ugljenih hidrata, koji dolaze iz voća, povrća, celovitih žitarica i mahunarki.
Pored toga, ishrana treba da uključuje i vlakna koja pomažu u regulaciji nivoa šećera u krvi. Stručnjaci takođe preporučuju unos ribe, barem dva puta nedeljno, jer je bogata omega-3 masnim kiselinama koje povoljno utiču na zdravlje srca i krvnih sudova. Pored toga, treba se koncentisati na unos zdravih masti poput mononezasićenih i polinezasićenih masti koje se nalaze u namirnicama poput avokada, oraha, maslina i uljane repice.
Međutim, postoje i određene vrste hrane koje treba izbegavati, jer mogu pogoršati stanje dijabetesa i povećati rizik od komplikacija. To uključuje visok unos zasićenih masti, kao što su one prisutne u masnim mlečnim proizvodima, mesu, kobasicama i prženim proizvodima. Takođe, trans masti, koje se nalaze u margarinu, kao i u mnogim industrijski prerađenim proizvodima, treba izbegavati. Povećan unos holesterola, koji je prisutan u masnim mlečnim proizvodima, mesu i jajima, takođe može pogoršati stanje dijabetesa i povećati rizik od srčanih oboljenja i moždanog udara.
Dijabetes je takođe povezan s povećanim rizikom od razvoja srčanih bolesti i drugih kardiovaskularnih problema. S obzirom na to, važno je pratiti ne samo nivo šećera u krvi, već i druge faktore kao što su krvni pritisak i nivo holesterola. Kod pacijenata sa dijabetesom, kontrola težine, pravilna ishrana i fizička aktivnost postaju ključni faktori za smanjenje rizika od komplikacija.
- Faktori rizika za razvoj dijabetesa uključuju genetiku, ali i životne navike. Osobe sa povišenim indeksom telesne mase (ITM ≥ 25) i oni koji su fizički neaktivni, kao i žene koje su imale gestacijski dijabetes, spadaju u rizične grupe. Osobe sa visokim krvnim pritiskom, dislipidemijom (povećanje lošeg holesterola ili triglicerida) ili sindromom policističnih jajnika (PCOS) takođe imaju povećan rizik od razvoja dijabetesa tipa 2.
Za osobe koje imaju genetske predispozicije, ali nisu bile fizički aktivne ili su imale nezdrav način ishrane, rizik od dijabetesa može se povećati s godinama. Faktori kao što su gojaznost, smanjena fizička aktivnost i stres igraju ključnu ulogu u razvoju bolesti. Zanimljivo je da se dijabetes tipa 2 najčešće javlja u srednjem i starijem uzrastu (oko 40-60 godina), a u mnogim slučajevima može biti povezano sa načinom života.
Redovno testiranje je od suštinskog značaja za pravovremeno otkrivanje dijabetesa i prevenciju komplikacija. Preporučuje se da osobe sa faktorima rizika testiraju nivo glukoze u krvi, a ako su rezultati testova uredni, preporučuje se ponovno testiranje nakon tri godine. Za osobe sa predijabetesom ili višim rizikom, testiranje treba da se vrši svake godine.
