Da li vam se često dešava da odmah nakon obroka osećate potrebu za odlaskom u toalet? Ovaj fenomen je zapravo sasvim uobičajen i može biti povezan sa prirodnim refleksom tela, a ne sa probavnim problemom ili bolešću. Prema rečima gastroenterologa dr Džozefa Salhaba, ova pojava nije rezultat trenutnog prolaska hrane kroz probavni sistem, već se odnosi na fiziološki proces koji se dešava u telu.
Kao što objašnjava portal VeryWell Health, gastrokolični refleks je normalna reakcija organizma koja stimuliše kretanje u donjem delu probavnog trakta odmah nakon što pojedete obrok. Ovaj refleks nije bolest niti znak nekog ozbiljnog zdravstvenog problema, već prirodni odgovor tela koji omogućava da se napravi prostor za novu hranu koja ulazi u želudac.
Dr Salhab detaljno objašnjava kako ovaj proces funkcioniše: „Kada se vaš želudac rastegne zbog hrane, šalje signal mozgu, a mozak zatim šalje signal debelom crevu.“ Kao rezultat toga, debelo crevo počinje da se kontrahuje, stvarajući prostor za novu količinu hrane koja stiže. „Zbog tog procesa osećate naglu potrebu za odlaskom u toalet odmah nakon obroka. Međutim, ono što izbacujete u tom trenutku nije nova hrana, već već svareno tkivo i voda koje je ranije bilo u crevima“, objašnjava dr Salhab.
@thestomachdoc Fart walking helps with acid reflux, bloating, gas, and constipation. Improve your gut health #fyp #doctor #medicine #ootd #fashion #healthtok #viral #medschool #lifestyle #guttok #poop #gas #bloating #ibs #constipation
Međutim, kod osoba koje pate od sindroma iritabilnog creva (IBS), ovaj refleks može biti naročito izražen i uzrokovati dodatne probleme. IBS je stanje koje može izazvati različite simptome, uključujući bolove u stomaku, grčeve, dijareju, gasove, nadimanje, pa čak i promene u ritmu pražnjenja creva. „Osobe sa IBS-om često doživljavaju bolove u donjem delu stomaka, koji mogu biti vrlo intenzivni, a ponekad i dijareju, jer su grčevi debelog creva snažni i bolni“, objašnjava doktor.
- Ako često doživljavate ovaj refleks i imate simptome koji vam otežavaju svakodnevni život, postoje načini kako da ublažite ove neprijatne efekte. Dr Salhab preporučuje da obratite pažnju na ishranu i izbegavate određene vrste hrane koje mogu iritirati vaša creva. Dijeta koja se bazira na niskom unosu fermentabilnih oligosaharida, disaharida, monosaharida i poliola (poznata kao FODMAP dijeta) može vam pomoći da identifikujete specifične namirnice koje izazivaju reakciju vašeg probavnog sistema.
Kada su simptomi IBS-a prisutni, dr Salhab savetuje izbegavanje određenih namirnica koje mogu pogoršati stanje, kao što su gazirana pića, alkohol, agrumi, mlečni proizvodi, pržena hrana i masna jela. Sve ove namirnice mogu izazvati povećanje nadutosti, gasove ili iritaciju u stomaku, što pogoršava simptome sindroma iritabilnog creva.
Dodatno, redovan unos vlakana, hidracija i lagane fizičke aktivnosti mogu pomoći u poboljšanju probave i smanjenju simptoma. Važno je slušati svoje telo i pratiti koji obroci izazivaju najviše nelagodnosti, kako biste mogli da napravite promene koje će vam pomoći da se osećate bolje. Na kraju, ako simptomi postanu previše neprijatni ili učestali, preporučuje se da se konsultujete sa stručnjakom, kao što je gastroenterolog, koji vam može pomoći u postavljanju tačne dijagnoze i pružiti adekvatan plan lečenja.
BONUS TEKST
Zanimljivost koja možda nije toliko poznata jeste da med može trajati večno. Naime, arheolozi su tokom istraživanja starog egipatskog groblja pronašli tegle meda u tombama faraona koje su bile stare više od 3.000 godina, a med je i dalje bio jestiv. To je moguće jer med ima izuzetno dugu stabilnost zahvaljujući svojoj jedinstvenoj hemijskoj strukturi i sposobnosti da se prirodno samoodržava.
Med je prirodni konzervans koji se može pohvaliti neverovatnim svojstvima. On je bogat prirodnim šećerima, kao što su fruktoza i glukoza, koji nisu pogodni za razvoj bakterija i mikroorganizama. Takođe, med sadrži i nisku vlažnost, što stvara neprijateljski ambijent za rast bakterija i kvasaca. Kiselost meda, koja je obično između 3 i 4 pH, takođe doprinosi njegovoj dugovječnosti.
Pored toga, med je bio vrlo cenjen još u starim vremenima, ne samo zbog svoje dugovječnosti, već i zbog svojih lekovitih svojstava. Koristio se za lečenje rana, upala, pa čak i za očuvanje zdravlja kože i kose. U današnjem vremenu, med je popularan u mnogim tradicionalnim receptima i kao prirodni zaslađivač, ali takođe i kao dodatak u alternativnoj medicini zbog svojih antibakterijskih i antiinflamatornih svojstava. Dakle, med ne samo da je ukusan, već je i svestran proizvod sa bogatom istorijom i mnogim korisnim svojstvima, koja su cenjena i danas.
