Margaret je spuštala pogled dok je starim kamionetom stizala do farme na kraju puta. Držala je mali kofer, sve što je ponela iz kuće.
Njeni roditelji su je odbacili kao teret, devojku koja, prema njihovim rečima, jede previše i vredi premalo.Tog jutra otac joj je saopštio: „Thomas Brennan treba ženu. Platio je naše dugove. Od danas ti si njegova briga.“ Te reči bolele su više od bilo kakvog udarca. Majčin pogled pun prezira bio je poslednja slika koju je ponela iz doma.
Kad se kamionet zaustavio, Margaret se osećala kao paket koji se isporučuje, a ne kao čovek. Na pragu kuće čekao je Thomas, krupan muškarac u radnoj odeći. Njegove oči nisu odavale prezir, već toplinu. Skinuo je šešir i rekao: „Dobrodošla.“ Pored njega stajao je stariji čovek, njegov otac Samuel, koji joj je šapnuo: „Ovde niko neće rugati tvojoj težini, dete. Ovde si svoja.“
- Margaret je bila zbunjena. Očekivala je hladnoću, a dočekale su je reči poštovanja. Dok je ulazila u kuću, kroz prozor je ugledala ogromna imanja i stada, radnike koji su Brennane pozdravljali s poštovanjem. Odjednom je shvatila da ovo nije bila nikakva kazna, kao što su je roditelji uveravali.
Unutra je osetila miris sveže pečenog hleba. Kuća nije ličila na sirotinjski dom, već na mesto puno topline. Thomas joj je pokazao sobu na spratu, jednostavnu, ali urednu, s čistom posteljinom i pogledom na beskrajne pašnjake. Margaret je sela na krevet stežući kofer i srce joj je udaralo od nemira. Sve do tada verovala je da su je prodali za sitnicu, ali svaka sitnica u ovoj kući govorila je drugačije – da ju je Thomas izabrao s poštovanjem.
Sledećeg jutra ugledala je radnike kako prilaze imanju, voze traktore i donose papire. Sve je izgledalo preveliko za „siromašnog farmera“. U kuhinji je zatekla Samuela kako pije kafu. Pogledao ju je i rekao: „Vreme je da znaš istinu. Moj sin poseduje više od tri hiljade hektara, tri mlekare i skladišta. Snabdevamo pola države.“
Margaret je zanemela. Okrenula se ka Thomasu, a on je tiho rekao: „Nisam želeo da se uplašiš. Nisam želeo da pomisliš da sam te kupio bogatstvom. Želeo sam da upoznaš mene – čoveka, a ne imetak.“ Te reči su pogodile Margaret u srce. Ceo život ljudi su je gledali kroz težinu i predrasude, a sada joj je neko pružao dostojanstvo.
U danima koji su sledili Margaret je počela da se uključuje u život farme. Radnici su Thomasa zvali „gospodine Brennan“, ali on ih je oslovljavao imenom, ravnopravno. Nikada nije podizao glas. Margaret je pomagala u kuhinji, bašti, a onda je Thomas predložio da zajedno obiđu pašnjake. Dok su jahali konje, Margaret je osetila vetar u kosi i slobodu koju nikada pre nije poznavala.
- Ljudi u selu su je u početku posmatrali s podsmehom: „ona debela devojka koju su roditelji uvalili farmeru.“ Ali kada su videli kako je Thomas predstavlja kao suprugu, a ne kao teret, promenili su pogled. Margaret je rasla u sopstvenim očima. Više nije bila ponižena devojka, već žena kojoj je dato mesto uz muža.
Noću su dugo razgovarali. Thomas joj je poveravao snove o stvaranju nasleđa, a ona mu je otvarala srce o podsmesima koje je trpela godinama. Jedne večeri, Samuel joj je doneo staru porodičnu knjigu i rekao: „Želim da tvoja priča bude deo naše. Jer sada si Brennan.“ Suze su joj potekle niz obraze. Po prvi put osetila je da pripada.
Meseci su prolazili, a između nje i Thomasa razvijala se ljubav bez buke i pompe. Ljudi u selu počeli su da je zovu „gospođa Brennan“. Na proslavi žetve, Thomas je pred svima uzeo njenu ruku i rekao: „Ova žena je moj izbor. Ona je moj oslonac i moja ljubav. Nisam je dobio kao kaznu, već kao najveći dar.“ Masa je zapljeskala, a Margaret je ponosno podigla glavu.
Daleko odatle, njeni roditelji, koji su verovali da su je „udala za siromaha“, čuli su istinu – njihova „sramota“ sada je gospodarica imanja vrednog milione. Oni su pognuli glave od stida. Margaret je znala jedno: više nikada neće biti višak. Bila je voljena žena, supruga i domaćica jednog od najvećih imanja, ali iznad svega – bila je srećna
