U današnjem članku pišemo o Belim pokladama, najvažnijem i najsvečanijem danu pred početak Velikog posta. Ovaj dan nosi brojne običaje i verovanja, a centralno mesto zauzimaju praštanje i priprema za Uskrs.
Bele poklade, poznate i kao Velike poklade, Završne poklade ili Sirne poklade, obeležavaju poslednji dan kada su dozvoljeni mlečni proizvodi pre nego što vernici započnu post. Ovaj dan je vreme kada se ljudi pripremaju za post, ne samo promenom ishrane, već i unutrašnjim pročišćenjem kroz pomirenje i praštanje.
Trpeza na Bele poklade obavezno je ispunjena jelima koja se spremaju od jaja, sira i drugih mlečnih proizvoda. U nekim krajevima se ovom prilikom pozivaju i siromašni susedi, jer se veruje da svi treba da se “omrse” i zajednički uđu u post u veselju i slozi. Naziv Bele poklade potiče od hrane koja je dominantna tog dana: mleko, sir, kajmak, jaja – sve to treba da bude na stolu, dok je meso već isključeno iz ishrane. Zbog ove tradicije, Bele poklade se takođe nazivaju siropusnim pokladama, jer označavaju kraj upotrebe mlečnih proizvoda i pripremu za Veliki post.
Tradicija nalaže da tokom Belih poklada mlađi članovi porodice vode glavnu reč. Na ovaj dan se zbijaju šale, organizuju igranke, svi se zabavljaju, a najmlađi obično preuzimaju organizaciju. Ovaj dan nije samo povod za veselje, već i za unutrašnju transformaciju i pripremu za post. Iako je zabava prisutna, najvažniji običaj je praštanje. Veruje se da je potrebno pomiriti se sa svima, posebno sa onima sa kojima smo imali nesuglasice. Tada se izgovaraju reči: „Oprosti ako sam zgrešio“, a odgovor je tradicionalno: „Bog ti oprostio, i ja ti opraštam“. Ovo je prvi korak ka čistom srcu i čistoj duši pred početak posta, jer se veruje da negativne emocije i nesuglasice mogu uticati na spiritualnu pripremu za najveći hrišćanski praznik, Vaskrs.
- U nekim delovima Srbije postoji običaj da zetovi posete svoje svekrve i svekrovi na Bele poklade, tražeći oproštaj i izgovarajući „Oprosti dedo“, a tast odgovara: „Neka ti je prosto sinko“. Ovo je znak međusobnog pomirenja, a istovremeno i početak čistog srca pred Uskrs. Poklade su prilika da se zatvore svi nesporazumi i izbegnu negativne posledice nesloge u duhovnom životu.
Verovanja o Belim pokladama uključuju i magijske elemente. Smatrali su da se na ovaj dan, posebno u noći pred post, demoni i veštice raspomame, te da je potrebno preduzeti određene mere zaštite. Naime, tradicija nalaže da se sve kore od jaja bace u vatru, a tabani se trljaju belim lukom, verujući da će ovo zaštititi od uroka. U nekim krajevima se dečica oblačila u prevrnute pidžame kako bi bila zaštićena od negativnih uticaja, verujući da će tako otkloniti zle sile.
Za vreme Belih poklada u mnogim srpskim selima postojala je tradicija okupljanja i maskiranja mladih ljudi u neobične likove. Od “mlade i mladoženje” do raznih šaljivih i strašnih maski, maskiranje je predstavljalo način da se teraju zima i loše energije, a mladima je bilo dozvoljeno da obilaze domaćinstva i pevaju. Ove šale i buka smatrale su se načinom da se dočeka lepše vreme, a domaćini su za uzvrat darivali maske jajima, sirom ili slatkišima. Povorke su išle od kuće do kuće, priređujući veselje i zabavu u poslednjem danu zime.
Jedan od najvažnijih običaja u ovo vreme je paljenje velikih pokladnih vatra, oko kojih se pevalo, igralo, a mladi su čak preskakali plamen. Verovalo se da će preskakanje vatre doneti zdravlje i snagu tokom godine koja dolazi. Vatra je imala duboko simboličko značenje – predstavljala je kraj zime i početak toplijih dana, ali i duhovno očišćenje pred početak posta. Na taj način su se vernici pripremali za veliki post, koji je poslednja priprema za Vaskrs.
Za kraj, Bele poklade su vreme kada se uz tradicionalne obrede i zabavu, svi pripremaju za post, ali i za unutrašnje čišćenje. Ovaj dan nosi duboku simboliku u duhovnom životu vernika, jer predstavlja smirenje, pomirenje i poslednje pripreme za najveći hrišćanski praznik
