U današnjem članku vam pišemo na temu Svetog mučenika Kalistrata. To je priča o vojnika koji je zbog svoje vere pretrpeo teška iskušenja, ali je njegov primer ostao upamćen kao simbol hrabrosti i nade. Njegova životna priča prenosi se i danas, kao svedočanstvo da vera može da pobedi i najteže prepreke.
Kalistrat je rođen u porodici koja je hrišćanstvo prihvatila još od njegovog pretka Neokora. Neokor je bio svedok Hristovog raspeća i vaskrsenja u Jerusalimu i to iskustvo je zauvek obeležilo njegov život. Kada se vratio u Kartaginu, preveo je svoju porodicu u novu veru, a Kalistrat je od malih nogu odrastao u tom duhu. Odrastao je sa svešću da je vera u Hrista dragocenost koju ni smrt ne može uništiti.
- Ali Kalistratovo vreme bilo je opasno za hrišćane. Car Dioklecijan je početkom IV veka poveo najmasovniji progon, a vojnici koji su se usudili da veruju morali su to čuvati kao najveću tajnu. Kalistrat je bio jedan od njih. Jedne noći, dok se tiho molio, primetili su ga njegovi saborci i prijavili komandantu. Za njega to je bio trenutak razotkrivanja – nije se odrekao vere, pa je morao da snosi posledice. Komandant Persentin naredio je da ga okrutno prebiju i bace u more.
Međutim, desilo se čudo. Sutradan se Kalistrat pojavio živ, hodajući po vodi, pred očima svojih kolega vojnika. To je bio trenutak preokreta – četrdeset devet vojnika poverovalo je u snagu hrišćanskog Boga. Njihovo obraćenje nije bilo iz straha, već iz uverenja da su videli istinu. Taj prizor postao je seme njihove nove vere.
Komandant je bio besan. Zatvorio je Kalistrata i njegove saborce u tamnicu, pokušavajući da ih mučenjem prisili da odustanu. Ipak, niko nije poklekao. Svi su, uprkos patnji, ostali dosledni svojoj odluci. Kada su shvatili da nema spasa, spremno su dočekali smrt. Godine 304. svi su postradali, ali njihova žrtva nije prošla nezapaženo.
Legenda kaže da je u trenutku njihove smrti nastao zemljotres koji je prodrmao čitav kraj. Ljudi su to doživeli kao znak s neba i počeli da odbacuju paganstvo, prihvatajući hrišćanstvo. Tako je njihova smrt, umesto da uplaši narod, donela talas vere i nade. Mučenici su postali primer kako se iz patnje može roditi novi život.
Danas se u crkvi obeležava spomen na Svetog Kalistrata i njegovih 49 saboraca. Iako njihova slava nije mnogo rasprostranjena, ona postoji u pojedinim porodicama, naročito kao zavet. Ljudi su je uzimali iz zahvalnosti za spas od bolesti ili nesreća, verujući da Sveti Kalistrat može svojim molitvama da donese zdravlje i snagu. Čak i u Beogradu, između dva svetska rata, postojali su domovi u kojima se obeležavala ova slava.
- Mnogi vernici svedoče o čudima povezanima sa molitvama ovom svetitelju. Ljudi su govorili da su nakon iskrene molitve dolazila isceljenja, a porodice su dobijale novu nadu. Zato i danas postoji običaj da se, ukoliko neko u porodici teško boluje, zapali sveća i uputi molitva Kalistratu. Smatra se da njegove molitve mogu doneti utehu, izlečenje i produženje života.
Ono što najviše inspiriše u njegovoj priči jeste nepokolebljiva hrabrost. Kalistrat je znao da ga čekaju mučenja i smrt, ali nije odustao. On i njegovi saborci pokazali su da vera može biti snažnija od straha i da odanost sopstvenom uverenju ima večnu vrednost. Njihova žrtva nije bila uzaludna, jer je promenila mnoge živote.
Za današnje vernike, on je simbol istrajnosti. Za one koji se možda ne smatraju vernicima, njegova priča je primer unutrašnje snage – da čovek može da ostane veran sebi čak i kad je pred najvećim iskušenjem. To je priča o hrabrosti koja nadilazi vreme i postaje poruka generacijama.
Zato, kada se danas spomene Sveti Kalistrat, govori se o svetitelju čija se hrabrost i vera pamte vekovima. Njegova priča nije samo deo prošlosti, već i podsetnik da su čuda moguća, da nada postoji i da vera može promeniti tok života. On je primer kako jedno srce puno vere može osvetliti put mnogima
