Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas proslavljaju uspomenu na svetog Jovana Rilskog, velikog podvižnika i čudotvorca, koji je ostavio dubok trag u duhovnoj istoriji Balkana. Njegov život predstavlja primer potpune posvećenosti Bogu i neprestane borbe sa iskušenjima, ali i svedočanstvo da istinska vera prevazilazi ljudske granice.

Sveti Jovan se rodio u blizini Sofije, u mestu Skrino, za vreme vladavine cara Borisa. Poticao je iz pobožne porodice srednjeg imovinskog stanja. Još kao dete pokazivao je veliku ljubav prema Gospodu i težio duhovnom životu. Kada je ostao bez roditelja, celokupno nasledstvo podelio je siromašnima i bolesnima, ne ostavljajući ništa za sebe. Tada se odlučio na put monaškog života i obukao skromnu odeždu – samo jednu kožnu haljinu, u kojoj je napustio rodni kraj i uputio se u osamu.

  • Povukao se u jednu nepristupačnu planinsku oblast, gde je u pećini započeo svoj podvig. Tamo je trpeo brojne napade, ne samo od demona, već i od ljudi, pa čak i od razbojnika i sopstvenih rođaka. Kada je situacija postala nepodnošljiva, preselio se u Rilsku planinu, gde je pronašao utočište u šupljem drvetu. Njegova ishrana bila je krajnje skromna – hranio se travom i bobom, koji je po Božjoj promisli počeo da raste baš u njegovoj blizini.

Dugi niz godina nije viđao ljudska lica, sve dok ga slučajno nisu otkrili pastiri koji su tragali za izgubljenim ovcama. Njegova prisutnost i način života ubrzo su postali poznati, pa su mnogi počeli da dolaze tražeći pomoć i utehu. Prepodobni Jovan se isticao molitvom, a prema svedočanstvima, brojni bolesnici su ozdravljali zahvaljujući njegovim molitvama Bogu.

Jedan od upečatljivih događaja bio je slučaj čoveka opsednutog nečistim duhom. Kada je u pratnji ljudi krenuo ka Rilskoj pustinji, nije mogao da se približi više od jednog kilometra, jer ga je, kako je govorio, pekao oganj. Njegovi saputnici su ga svezali i doveli pred pustinjaka. Sveti Jovan je skromno rekao da on sam nema moć da ga isceli, već da to jedino može Gospod. Nakon što su ga uporno molili, Jovan se pomolio i opsednuti čovek je iznenada ozdravio. Taj događaj bio je povod da mnogi proslave Boga i potvrde veru u silu molitve.

Vest o velikom pustinjaku stigla je i do bugarskog cara Petra. Car je želeo da se sretne sa Jovanom, ali je svetitelj izbegao susret, smatrajući da mu nije potrebno ljudsko priznanje. Umesto toga, uputio mu je pismo sa duhovnim savetima, što dovoljno govori o njegovoj skromnosti i poniznosti.

  • Njegova duhovna snaga privukla je mnoge vernike, pa su se monasi i prost narod naseljavali u njegovoj blizini. Vremenom je izgrađen hram, a potom i manastir, koji će kasnije postati jedno od najvažnijih duhovnih središta Balkana. Sveti Jovan je dostigao duboku starost i upokojio se mirno 946. godine, u svojoj sedamdesetoj godini. Posle smrti ukazivao se svojim učenicima, što je dodatno učvrstilo veru u njegovu svetost.

Njegove mošti imale su burnu istoriju. Najpre su prenete u Sofiju, zatim, usled najezde Ugara, u Mađarsku. U vreme cara Jovana Asena, prenete su u Trnovo, a kada su Turci zauzeli grad, sultanija Mara Branković posredovala je da se mošti prenesu u Rilski manastir, gde se i danas nalaze i gde vernici dolaze da se mole i traže utehu.

Rilski manastir su tokom vekova obnavljali mnogi vladari, među njima i srpski kralj Milutin i car Dušan, čime je postao ne samo bugarski, već i opštepravoslavni duhovni centar. U teškim vremenima turskog ropstva bio je svetionik vere i utočište za hrišćanski narod.

Žitije svetog Jovana napisali su znameniti pisci: na grčkom Georgije Skilica, a na slovenskom patrijarh Jeftimije Trnovski. Ovi tekstovi čuvaju uspomenu na život svetitelja i prenose generacijama njegov primer bogougodnog života.

Danas se sveti Jovan Rilski poštuje kao zaštitnik monaštva i kao veliki čudotvorac. Njegov manastir u Rili predstavlja jedno od najposećenijih mesta hodočašća na Balkanu. Njegov život i dela svedoče o tome kako vera, smirenje i postojanost mogu prevazići sve nevolje. Za vernike, on je trajni podsetnik da je pravi smisao života u služenju Bogu i ljubavi prema bližnjem