Srpska pravoslavna crkva i vernici danas obeležavaju uspomenu na Svetog mučenika Andreja Stratilata, čoveka čiji život i stradanje svedoče o snazi vere i istrajnosti u teškim vremenima. Njegova priča potiče iz 3. veka, u periodu kada su hrišćani bili progonjeni, ali i kada je seme njihove vere davalo prve velike plodove kroz mučeništvo i nepokolebljivu odanost Hristu.
Sveti Andrej je rođen u Siriji, tadašnjoj provinciji Rimskog carstva. Bio je pripadnik vojske, ali ne običan vojnik – vrlo brzo je napredovao zahvaljujući hrabrosti, snazi i odlučnosti. Služio je za vreme cara Maksimilijana, jednog od onih vladara koji su istovremeno veličali moć Rima, ali i sumnjičavo gledali na one koji se nisu uklapali u tradicionalne kultove i običaje. Andrej se posebno istakao u sukobima sa Persijancima, a njegova hrabrost i umeće u ratovanju učinili su da ga proglase vojvodom, odnosno stratilatom, kako se tada nazivala ta visoka vojna titula.
- Nakon velike pobede koju je izvojevao, Andrej se vratio u Antiohiju. Međutim, umesto da uživa u slavi, postao je predmet optužbi. Proširile su se priče da je hrišćanin, što je u to vreme smatrano opasnim i buntovnim, jer se hrišćani nisu klanjali rimskim bogovima niti caru, već su otvoreno ispovedali svoju veru u Isusa Hrista. Na sudu, pred moćnicima i protivnicima, Andrej nije želeo da se odrekne svoje vere. Smelo i bez straha priznao je da je sledbenik Hrista, i time jasno pokazao da mu je vera važnija od položaja i života. Zbog toga je bačen u tamnicu.
Njegov ugled u vojsci i poštovanje koje je uživao među ljudima predstavljali su problem caru Maksimilijanu. Car je, kako predanje kaže, najpre želeo da ga oslobodi, ali potom smišlja plan kako da ga ukloni jer se bojao da bi Andrejeva popularnost mogla da preraste u ozbiljnu pretnju. Andrej je ubrzo saznao za careve namere i, želeći da izbegne zamku, povukao se sa svojim vernim vojnicima na jermensku planinu Tavros.
Na toj planini, daleko od gradskog meteža, Andrej i njegovi vojnici provodili su vreme u molitvi i miru, predajući se Bogu. Međutim, carska vojska uspela je da ih pronađe. Kada su opkoljeni, nisu pružali otpor. Verujući u Hristovo učenje i svesni da je njihov život u rukama Božijim, odlučili su da se ne brane mačevima, već da se predaju volji sudbine. Tako su svi do jednog ubijeni, a njihova krv prolivena na tom mestu postala je simbol njihove nepokolebljive vere.
- Prema predanju, baš na mestu gde su mučenici postradali, iz zemlje je potekao izvor lekovite vode. Ljudi su verovali da ta voda ima moć da isceljuje svaku bolest, što se smatralo čudom i potvrdom svetosti njihovog žrtvovanja. Episkop Petar, zajedno sa svojim saradnicima, potajno je došao do tog mesta i časno sahranio mučenike. Njihovo stradanje ubrzo je postalo poznato u narodu, a uspomena na njihovu veru i hrabrost prenosila se generacijama.
U narodnom običajnom predanju zadržala se i vera da je Sveti Andrej Stratilat zaštitnik dece i porodice. Smatra se da je na današnji dan posebno važno otići u crkvu i pomoliti mu se. Vernici veruju da molitva ovom svetitelju, ako se izgovori iskreno i sa čistim srcem, donosi zdravlje i mir doma. Posebno se molitve upućuju za zdravlje dece, ali i svih članova porodice. Ljudi veruju da na taj način obezbeđuju zaštitu od bolesti i nesreća, a svetitelja doživljavaju kao onoga ko posreduje između njih i Boga.
Ono što priča o Svetom Andreju donosi jeste snažna poruka o tome koliko je važno ostati dosledan svojim uverenjima. U vremenu kada je bilo lakše odreći se vere i sačuvati život, on je izabrao da svedoči istinu i ostane uz Hrista. Njegova odluka da se ne bori protiv neprijatelja oružjem, već da prihvati mučeništvo, predstavlja duboko uverenje da je večni život i Božija pravda iznad svega što je prolazno.
Danas vernici sa poštovanjem gledaju na njegovu žrtvu. Njegov lik i delo podsećaju na to da vera može biti snažnija od mača, a istina jača od svake laži. Sveti Andrej Stratilat ostao je primer kako se i u najtežim trenucima može sačuvati dostojanstvo i ljubav prema Bogu. Zato se i danas, vekovima nakon njegovog stradanja, ljudi okupljaju da mu odaju poštu, verujući da on svojim molitvama i dalje štiti one koji mu se obraćaju.
