U današnjem članku vam pišemo na temu svetog apostola Jakova, sveca kojeg narod naziva Isusovim bratom. Danas ćemo na jednostavan način približiti njegovu priču, poruke koje je ostavio i običaje koji su se zadržali do današnjih dana. Kao da ih prepričava lični bloger, ovo je priča o skromnosti, veri i oproštaju.
Sveti apostol Jakov, poznat i kao Jakov Pravedni, bio je sin Josifa, muža presvete Bogorodice, pa je zbog toga u narodu često nazivan Isusovim bratom. Taj naziv se ne odnosi na krvno srodstvo u našem današnjem smislu, već na posebnu bliskost i mesto koje je imao u porodici iz Nazareta. On je bio čovek duboke vere, skromnosti i pravde, zbog čega je stekao veliko poštovanje kako među hrišćanima, tako i među Jevrejima svoga vremena.
Jakov nije bio običan propovednik – bio je čovek koji je živeo ono što je govorio. Njegove reči i dela ostavila su snažan utisak u istoriji rane crkve, ali što je još važnije, u srcima ljudi koji su ga slušali i sledili. Tokom života ukazivao je na ono najvažnije – da vera nije prazna reč, već način života koji zahteva odgovornost, skromnost i duboko razumevanje bližnjih.
- Jedna od najvažnijih poruka apostola Jakova ticala se odnosa prema siromaštvu i bogatstvu. Govorio je da je Bog izabrao upravo one koji nemaju mnogo na ovom svetu da budu bogati verom i naslednici Carstva nebeskog. Time je hteo da skrene pažnju na to da materijalno bogatstvo nije ono što čini čoveka velikim, već vrlina, dobrota i pouzdanje u Boga.
Takođe je opominjao svoju braću u veri da ne ukazuju posebnu čast onima koji imaju novac i moć, jer upravo su ti ljudi često oni koji ugnjetavaju druge. “Nisu li bogataši ti koji vas ugnjetavaju i zar vas oni ne vuku na sudove?” – pitao je. Njegova kritika nije bila usmerena protiv bogatstva kao takvog, već protiv nepravde i zloupotrebe moći. Smatrao je da oni koji se uzdaju u svoje bogatstvo zaboravljaju na odgovornost prema drugima i da će se kad-tad suočiti sa posledicama svojih dela.
Govorio je i o propadljivosti materijalnih dobara. Podsećao je da će sve što je stečeno nepoštenim putem – istruliti, zarđati ili nestati. “Naslađivaste se na zemlji”, govorio je bogatašima, upozoravajući ih da ih čeka velika nevolja. Naročito je isticao vapaj neplaćenih radnika, čiji krikovi dopiru sve do Gospoda. Time je želeo da pokaže da Bog čuje sve nepravde i da će svako delo kad-tad biti izvedeno pred Njegov sud.
Njegova pravednost bila je toliko postojana i vidljiva da su mu se čak i Jevreji koji nisu bili hrišćani divili i nazivali ga Jakov Pravedni. To je bio čovek koji je sve što je govorio – živeo. Nije se izdvajao od ljudi, već je bio s njima, delio njihova svakodnevna iskušenja i borbe. Upravo zbog toga je njegovo učenje ostalo tako snažno i do današnjeg dana.
Običaj koji se veže za današnji dan posebno ističe oproštaj i oslobađanje od zlih misli. Veruje se da se danas treba oprostiti “zlim jezicima” – to jest, svima koji su govorili loše o vama. Nije lako oprostiti, ali je to prvi korak ka unutrašnjem miru. Jakov je verovao u moć oproštaja, jer on vraća radost i slobodu duši. Upravo zato se veruje da danas treba biti skroman, saosećajan i spreman da pruži ruku mira.
- Naravno, nije oproštaj samo lep gest prema drugima. On je i način da se zaštitimo od gorčine koja nas izjeda iznutra. Sveti Jakov je svojim životom pokazao da sila nije u kazni ili pravdi koju tražimo sami, već u istinskoj dobrotvornosti i verovanju da Bog na kraju sve vidi i sve zna.
Danas, kada se prisetimo svetog apostola Jakova, setimo se i njegove poruke o skromnosti. U svetu prepunom trke za statusom, novcem i uspehom, on nas podseća da je prava vrednost u poštovanju Boga i ljubavi prema bližnjem. Da prava veličina nije u onome što posedujemo, nego u onome što dajemo drugima.
Zato se na ovaj dan preporučuje da obratimo pažnju na svoje bližnje, da pomognemo onima koji su u nevolji, da izbegavamo ogovaranje i osuđivanje. Takvi postupci nisu samo lep način da se obeleži praznik – oni su odraz dubine naše vere i čovekoljublja.
Zaključak je jasan: svetac kome je ovaj dan posvećen podučio nas je da je vera živa samo ako se izražava kroz dela. A najvažnije delo koje možemo učiniti danas jeste da oprostimo, smirimo se i budemo blagi prema drugima. Jer tako živimo ono što je i on živeo – istinu i ljubav.
Neka se kroz sećanje na svetog Jakova u nama probudi zahvalnost, skromnost i spremnost da ugađamo Bogu kroz svoja dela, ne kroz reči. A oproštajem i skromnošću – neka svako od nas danas nađe svoj put do unutrašnjeg mira
