Sutra Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici proslavljaju uspomenu na Prepodobnog Pimena Velikog, jednog od najpoznatijih podvižnika drevnog Misira. Njegov život i dela ostali su duboko urezani u sećanje crkve kao primer skromnosti, istrajnosti i ljubavi prema Bogu.
Pimen je rođen u Misiru i još kao dete pokazivao je veliku želju za duhovnim znanjem. Dok su se njegova vršnjaci igrali, on je tražio razgovor sa znamenitim pustinjacima, upijao njihove savete i zapisivao ih u srce. Kada je starca Pavla zamolio da ga odvede svetom Pajsiju, ovaj veliki duhovnik ga je blagoslovio i izrekao reči koje će se kasnije pokazati proročanskima: „Ovo dete spasiće mnoge, jer na njemu je ruka Božja.“
- Kasnije se zamonašio i pridobio još dvojicu svoje braće da mu se pridruže u podvižničkom životu. Njihov manastir bio je mesto stroge discipline i molitvenog tihovanja. Kada je njihova majka poželela da ih vidi, Pimen je kroz vrata upitao: „Da li želiš da nas gledaš ovde ili u večnosti?“ Majka, svesna smisla njegovih reči, radosno je odgovorila da želi da ih vidi u Carstvu Božjem, a ne ovde na zemlji.
Podvižnički život koji su vodili bio je ispunjen stalnim odricanjima. Njihova svakodnevica bila je strogo podeljena: noću su četiri sata provodili u molitvenom stvaranju, četiri sata u snu i četiri sata u psalmopojanju. Danju su se smenjivali između rada i molitve, čitali su svete knjige, a jedini obrok imali su tek uveče – skromnu večeru sastavljenu najčešće od zelja. O tom načinu života sam Pimen je ostavio zapis: „Mi smo jeli ono što nam se davalo. Niko nikada nije rekao: ‘Daj meni nešto drugo’, ili: ‘Ovo neću’. Tako smo proveli ceo život u miru i bezmolviju.“
Njegov život pokazuje koliko je u pravoslavnom podvižništvu važna poslušnost, skromnost i odricanje. Upravo kroz takvu jednostavnost i veru, Pimen i njegova braća pronašli su unutrašnji spokoj i snagu da istraju do kraja. Prepodobni Pimen je upokojio se u dubokoj starosti tokom 5. veka, ostavivši iza sebe bogato duhovno nasleđe koje do danas inspiriše vernike.
Uz životne primere, ostale su i njegove mudre izreke koje vernici i danas ponavljaju, verujući da one čuvaju od zla i donose mir:
-
„Ako se budeš pridržavao ćutanja, spokoj ćeš naći svuda – ma gde da živiš.“ Ovim rečima podseća da su mir i tišina dar koji čovek nosi u sebi, bez obzira na okolnosti.
-
„Ako ti je neko učinio zlo, učini mu dobro i tvoje dobro će pobediti zlobu.“ Ova misao naglašava da samo dobrota može zaustaviti začarani krug mržnje i osvete.
-
„Plač je dvojak – dela i čuva. Plačimo svom snagom pred dobrotom Božjom dok nam ona ne učini milost.“ Suze koje dolaze iz srca i pokajanja imaju isceliteljsku snagu i približavaju čoveka Bogu.
-
„Učiti bližnjeg je protivrečno sa smirenošću, kao i obličiti ga.“ Time Pimen upozorava da je skromnost važnija od želje da druge stalno poučavamo ili ispravljamo.
Vernici i danas poštuju običaje vezane za ovaj dan. Prema predanju, oni koji se na praznik Prepodobnog Pimena pomole s iskrenom verom, pročitaju njegove mudre reči i provedu dan u miru i dobrotvornim delima, veruju da će biti sačuvani od nevolja. Poseban značaj ima i čin paljenja sveće u hramovima ili pred ikonama, kao simbol svetlosti kojom se otklanja tama.
Pimenov primer pokazuje kako se vera ne meri spoljašnjim pokazateljima, već tišinom duše, smirenošću srca i spremnošću da oprostimo i kad nas povrede. Njegova priča nije samo istorijska uspomena, već i poziv savremenom čoveku da se u svetu punom buke i užurbanosti seti koliko su dragoceni mir, ljubav i vera.
Zato je dan posvećen ovom velikom podvižniku prilika da zastanemo, utišamo svoje misli i pronađemo spokoj koji se, kako je i sam govorio, može pronaći svuda – ako je srce okrenuto ka Bogu
