Petrovske poklade označavaju prelazak iz perioda svakodnevnog uživanja u hrani i veselju u vrijeme posta.Ovaj običaj koji se čuva u mnogim djelovima Srbije podsjeća na važnost porodičnog okupljanja, duhovnog pročišćenja i pomirenja sa sobom i drugima pred početak Petrovdanskog posta.
Petrovske poklade, poznate i kao Petrovdanjske poklade, obeležavaju se uveče uoči početka Petrovdanskog posta, koji prethodi jednom od velikih hrišćanskih praznika – Petrovdanu, danu posvećenom Svetim apostolima Petru i Pavlu (12. jula po novom, odnosno 29. juna po starom kalendaru). Iako nisu toliko svečano i masovno proslavljane kao Bele poklade koje prethode Vaskršnjem postu, Petrovske poklade nose važnu simboliku i u mnogim krajevima Srbije sačuvali su se običaji vezani za ovaj dan.
Petrovske poklade su poslednji dan kada se jede mrsna hrana pre ulaska u post, pa su oduvek imale karakter oproštajne gozbe. To je trenutak kada se porodica okuplja za zajedničku večeru, kada se obroci dele sa prijateljima, komšijama, pa čak i siromašnima, jer se veruje da davanje i zajedništvo donose blagoslov. Trpeza je bila bogata i raznovrsna, ali ipak nešto skromnija u odnosu na onu za Bele poklade. Na stolu su se nalazili meso, jaja, sir, mlečni proizvodi i ponekad kolači – sve ono što se narednih dana više neće jesti.
Po verovanju naroda, Petrovske poklade su i vreme duhovnog čišćenja i pomirenja. Ljudi su u to vreme posećivali jedni druge, tražili oproštaj, ispovedali se, molili i trudili da u post uđu sa olakšanom dušom. Smatralo se da onaj ko u post uđe posvađan, ogorčen ili zlopamtilo – neće imati duhovne koristi od uzdržanja.
- U nekim krajevima, naročito u centralnoj i južnoj Srbiji, mladi su uveče palili „lile“ – buktinje napravljene od kore trešnje, breze ili suve slame. Noseći ih kroz selo, pravili su buku i vatru kako bi simbolično „spalili“ sve loše i oterali zle duhove. Ovaj običaj ima korene u prastaro verovanje da vatra pročišćava i štiti, pa su se liletom čuvale kuće, stoka, usevi i čitavo domaćinstvo.
U pojedinim selima su se, baš na ovaj dan, organizovala i pokladna veselja uz pesmu, igru i naravno – kolo. To su bili trenuci radosti i zabave, poslednji pred ulazak u post kada su svadbe, velika veselja i bučni događaji bili nepoželjni.
Zanimljivo je i narodno verovanje iz istočne Srbije da se na Petrovske poklade ne bi trebalo češljati, jer se smatralo da bi „kosa mogla otpasti s glave“. Ovakva verovanja, iako praznoverna, svedoče o bogatom narodnom duhovnom nasleđu koje je pratilo gotovo svaki dan u godini.
Petrovske poklade, iako tiše od drugih poklada, predstavljaju važan prelaz – iz vremena uživanja i opuštenosti, u vreme uzdržanja, posta i molitve. One nas podsećaju da je za duhovni rast potrebna i fizička i emotivna priprema, i da je put do svetlosti često popločan tišinom, skromnošću i unutrašnjim mirom.
